Фудбалска легенда са Булбудера

Сваки крај било које вароши, па и Београд, има своје легенде. Београд је имао Душана Николића Стају, фудбалера Црвене звезде. Надимак је добио по фудбалеру Манчестер јунајтеда Стајлсу. Браћа Николић – Стаја и Грга играли су небески фудбал.

Ономад смо се опростили од Стаје на Новом гробљу, тамо где је граница Славујевог потока. Терао је лопту од пољанчета на Славујевом венцу, па уз Вразову улицу до звездарских терена. Фудбал се не учи у школи, ни на компјутеру. Он се изнедри из лепоте дружења, навијања, додавања, мангуплука... А терен може да буде и на Марсу. Мајстор лопте, какав је Стаја био, може да добаци свуда. И да је уштопује, што је у фудбалу најтеже. Та уметност се не учи. Или имаш таленат, или немаш. Стаја је постао легенда, не само захваљујући фудбалу. Имао је он онај витешко-мангупски код правог Булбудерца – част, реч и фер-плеј. Има у овом кварту, на Стајиној равни, још оних који покушавају да буду мангаши. Још нису савладали оно што им је Стаја зацртао.

Светлана Брновић Митић