Бошњачка скупштина „мултиетничког” Кантона Сарајево

Најбољу лекцију тзв. грађанским странкама у БиХ, на скупштини Кантона Сарајево (26. децембра), током избора нове владе, одржао је управо заступник из националне Странке демократске акције – Аљоша Чампара. Он је навео заиста поражавајући податак да је у кантоналној скупштини, од 35 заступника, 28 Бошњака, по двоје Срба и Хрвата и троје „осталих”, што најбоље говори и о „националној равноправности”.

Нажалост, ништа светлија слика није ни у саставу новоформиране владе, коју чине министри из пет странака: Наше странке, Социјалдемократске партије, Странке „Народ и правда”, Савеза за бољу будућност и Наше фронте. Нови премијер Един Форто се изјашњава као „остали”, док су сви ресори, осим два, поверени Бошњацима. Ако се томе дода да је и председник Скупштине Бошњак Елмедин Конаковић, добија се потпуна слика колико Сарајево данас одиста води рачуна о мултиетничкој заступљености!

За утеху, ситуација је бар боља него пре нешто више од деценије, када у кантоналној скупштини није било ниједног Србина!

Аутор ових редова никада није пребројавао ничија „крвна зрнца”, али заиста не може остати равнодушан пред силним заклињањем у мултиетничност појединих странака које под фирмом грађанске равноправности сервирају обрнуту слику. Колико је све апсурдно, најбоље је потврдила и заклетва новоизабраних министара, уз већ фразерски рефрен да ће штитити и „равноправност народа и народности”. А када ту „равноправност” тако штити Сарајево, где су смештене све важне институције БиХ и Федерације БиХ, затим ОХР и све стране амбасаде, као и седиште већине невладиних организација, шта онда очекивати у неким малим местима која су далеко од свих тих „погледа”. Бар тако изгледа, јер понекад управо та мања места служе појединим страним званичницима да тамо „тренирају” своју строгоћу!

Давно смо, у атинском листу „Елефтеротипија” записали да ће судбина сарајевских хришћана бити слична судбини истанбулских Грка и то, нажалост, све више постаје стварност.

Слободан Стајић,
публициста из Сарајева