Кривокапић непожељан међу Албанцима

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Ни светлост новогодишњих ватромета ни бука са тргова нису утишали политичка спорења између посланика и лидера Албанаца, с једне стране, и посланика Социјалдемократске партије (СДП), с друге. Албанци су у црногорском парламенту, само дан уочи нове године, у предлогу измена и допуна Закона о јавном реду и миру затражили да могу свугде и у свакој прилици истицати заставу Републике Албаније, на шта су им посланици СДП-а Ранко Кривокапић и Рашко Коњевић и либералне партије Андрија Поповић рекли да је то недопустиво, јер „таквог примера нема у свету”.

Председник Албанске алтернативе Ник Ђељошај, незадовољан њиховим ставовима, јавно је саопштио да су грађани током расправе о том законском документу, видели колику „мржњу, шовинизам и нетрпељивост према Албанцима имају Ранко Кривокапић, Рашко Коњевић и Андрија Поповић”.

Потпредседник Скупштине Генци Ниманбегу је затражио измене и у њима предложио да физичка лица убудуће, „заставу, грб или симбол друге државе могу истицати без санкционисања” јер је „претходно законско решење било дискриминаторско, нарочито према мањинама”.

Из владајуће Демократска партије социјалиста (ДПС) уследио је одговор посланице те партије Марте Шћепановић:

„Ово је условило нешто што се у пракси догађа, а недопустиво је дакле потирање нашег државног и културног идентитета, негирање грађанског профила црногорског друштва и заступање и величање фашистичких, шовинистичких и нацистичких идеја…”

За бројне претње Ђељошаја нико не мари, па ни надлежни органи, који, примера ради, Србима у Црној Гори утерују страх бројним судским процесима, пријавама, саслушањима, затварањем, батинама... Ђељошај поручује:

„Показало се и доказало чињеницама да само албански симбол Албанаца смета вама и људима око вас. Кривокапић, Коњевић и Поповић су од синоћ непожељне особе било где Албанци да живе.”

Посланик и функционер СДП-а Рашко Коњевић је реаговао: „Мало је превише па и од појединца Ђељошаја, ситног политичког предузетника.”

И док су они „водили битку” око застава и још много чега из сфере националних питања, народа и националних мањина, у Општину Тузи стигао је „тефтер” – сагласност Министарства културе којим се одобрава подизање спомен-бисте Ђерђ Кастриоту Скендербегу што је одмах верификовао и локални парламент.

Албанци су планирали да овај споменик поставе у Затријепчу, Тузима и Улцињу, али ће плоче и други споменичка обележја са Скендербегом бити и у Малесији и Плаву, где је дародавац слике Скендербега за канцеларију националног савеза Албанаца, лично председник Албаније.

Иначе, Скендербег се у Црној Гори одувек поштовао у нашем народу. Овдашњи и Срби из Албаније име Ђерђ Кастриота изговарају с поштовањем.

Председник удружења Срба и Црногораца из Албаније „Розафа Морача” Павле Брајовић каже за наше новине да је Скендербегов маузолеј саграђен у подножју тврђаве Љеш празан.

„Ту су административно сместили Скендербега. Није ту силни јунак, српског порекла. Не зна се ни где су му кости. Свугде по свету, докле су допирали турски освајачи. Да није ту, знали су и они који му саградише маузолеј, који је заробио вековну православну светињу – манастир Светог Николе”, прича нам Брајовић.

Оно што Срби у Албанији не дозвољавају да се доведе у сумњу јесу налази објективних историографа, пре свега швајцарских и немачких, нарочито славног Оливера Шмита који је утемељено написао да је Скендербег „био Србин, и по очевој и по мајчиној линији”.

„Мајка Скендербегова звала се Војислава, а отац Јован. Читао је и писао на српском и ћирилицом. Говорио је неколико језика, између осталих латински, грчки, француски, италијански и турски, али је говорио и писао српским језиком и ћирилицом”, каже нам Павле Брајовић.

Наш саговорник додаје да се некадашњи директор националне библиотеке у Тирани „жалио јавно, преко новина, да ће Скендербегове рукописе украсти Срби, јер су били написани ћирилицом”.

„Сад их нико не помиње. Амбасада Србије их није тражила, што би било веома драгоцено за осветљавање тог периода наше историје. Покушао сам да дођем до копије ових списа, али су их албанске власти сакриле у девет јама”, наводи  Брајовић.