Органска смеша на Енкеладу

Мали Сатурнов месец Енкелад одликује се изненађујућом органском смешом која се састоји од већине састојака нужних за живот, а избијају на површину из дубине и шикљају из гејзира.

Научници окупљени у америчко-европском подухвату праћења свемирске летелице „Касини”, која је прикупила драгоцена сазнања, изјавили су да се основни састојци за обликовање живе твари налазе у унутрашњости маленог небеског тела и да се распршују високо изнад површине. Уређаји су недавно открили водену пару, угљен-диоксид, угљенмоноксид, метан и органске материје у износу 20 пута већем него што се очекивало! Осим тога, температуре на удаљеном сателиту више су него се претпостављало.

„Водена пара је главни састојак”, каже Хантер Вејт, руководилац истраживања. „Енкелад има топлоту, воду и органска једињења, неке од најосновнијих градвних циглица живота. У рукама имамо право упуство за живот, још морамо пронаћи кључни – текућу воду”.

Сатурнови пртyиоци су већ дуго предмет расправе међу научницима. Претпоставља се да највећи, Титан, подсећа на рану Земљу и да може олакшати да се објасни настанак и развој планета.

Енкелад, шести по величини, све је изненадио већ на почетку подухвата „Касини” када је опажено да има „знатну атмосферу”. „Најновија сазнања после прелетања сонде изнад Енкелада обелодањују да тамо има хемијских јединејња налик онима пронађеним у кометама, што доводи у питање настанак Сатурна”, наглашава Хантер Вејт.

Свемирска летелица је близу јужног пола Енкелада измерила температуру од 93 Целзијусова степена испод нуле, што је готово 17 степени топлије него приликом претходних мерења тог подручја. „Више температуре могу да значе да испод површине има текуће воде”, објашњава Џон Спенсер, члан научног тима. „Ти, заиста невероватни, подаци помоћи ће нам да разумемо шта ствара гејзире”.

Енкелад има у пречнику нешто мање од 500 километара, а удаљен је од Сатурна око 238.020 километара. Дуго се веровало да је хладан и замрзнут јер прима мало сунчеве топлоте. Истраживачи сада верују да је то, у геолошком погледу, живахан месец с неуобичајено топлим јужним полом, иако је по земаљским мерилима леден.

Он важи за једно од небеских тела које у Сунчевој породици највише одбија зраке којима га обасјава матична звезда, а претпоставља се да би геолошка кретања могла да буду последица изузетно јаких гравитационих сила којима дивовски Сатурн делује на свој омањег пратиоца.

Свемирска летелица „Касини” је полетела из Кејп Канаверала 1997. носећи сонду „Хајгенс” и превалила је више од 3,5 милијарде километара пре него је стигла до Сатурна седам годна касније. У јануару 2005. сонда се кроз атмосферу спустила на површину Титана, прикупивши занимљиве чињенице у вези са физичким, хемијским и електричним својствима највећег сателита. Свемирска летелица „Касини” наставила је да кружи око Сатурна и да на Земљу прослеђује податке о прстеновима, планети и осталим сателитима.

Програм „Касини-Хајгенс”, на који су утрошене 3,2 милијарде долара, заједно спроводе НАСА,  ЕСА и Италијанска свемирска агенција.