Франко посвађао шпанску владу и цркву

Црква није дозволила шпанској држави да ексхумира некадашњег фашистичког диктатора Франсиска Франка, после чега је социјалистичка влада саопштила да ће дозволу за ископавање затражити непосредно од Ватикана.

Премијер Педро Санчез је после доласка на власт прошлог јуна обећао да ће Франкови посмртни остаци бити премештени. Сада се они налазе у манастиру који је део маузолеја Долина мртвих, комплекса који је, према оцени Санчезове владе, увреда за жртве грађанског рата (1936–1939) и светилиште неофранкиста и крајњих десничара.

И поред тога што је скупштина пре неколико месеци усвојила закон о Франковој ексхумацији, бенедиктински ред, који управља манастиром, недавно је одбио захтев Санчезове владе за измештањем Франковог тела, сахрањеног у близини црквеног олтара. Како преноси „Паис”, премијер је одлучан да испуни обећање и због тога ће се обратити директно Ватикану, уверен да ће одатле добити подршку. Мадридски надбискуп је изјавио да неће оспоравати ексхумацију ако се с њом сложи Франкова породица, али се његова изјава тешко може разумети као рука помирења ако се зна да се Франкови потомци изразито противе премештању.

Долина палих је меморијални центар северно од Мадрида, чију је градњу наредио тадашњи каудиљо (вођа) после грађанског рата у којем је живот изгубило око пола милиона људи. Да би могао да тврди да је то место националног помирења, шпански диктатор је наложио да се тамо сахране не само војници који су се борили на страни његових фашистичких снага већ и борци за левичарску републику.

Због тога су и тела Шпанаца који су погинули борећи се против Франка вађена из гробова и без сагласности породица довлачена у Долину палих.

После успостављања демократије, потомци војника поражене стране затражили су да им се врате посмртни остаци рођака, сматрајући да је нечувена заједничка гробница за оне који су ратовали за фашизам и против њега. Деценијама се ништа није дешавало док једна фамилија није судском пресудом добила право да изнесе посмртне остатке свог претка. Санчез подржава и остале Шпанце који траже да се идентификују тела из заједничке гробнице, врате породицама и сахране на гробљима.

За садашње социјалистичке власти и левичарску опозицију, то није место помирења већ једини фашистички споменик у Европи. За њих је важно да Франко буде сахрањен на неком мање значајном месту и да Долина палих буде претворена у меморијални центар жртава франкизма. Породица бившег диктатора жели да он остане тамо где почива, тврдећи да би могла да се предомисли ако би Франко био сахрањен у катедрали Алмудена у строгом центру Мадрида. За владу то не долази у обзир јер не жели да створи ново стециште екстремних десничара у срцу престонице, због чега медији предвиђају да ће случај ићи до Врховног суда.

Како пише „Публико”, меморијалним центром је увек управљала екстремна десница и поред тога што је Шпанија после Франкове смрти 1975. постала демократија. И из Санчезовог кабинета подсећају да је Сантијаго Кантера, старешина манастира који је одбио захтев о измештању Франкових посмртних остатака, био члан неофалангистичке странке (фаланге су били шпански фашисти) пре него што се придружио бенедиктинском реду.

Осим Франка и других шпанских фашиста, на ред за ексхумацију би, како је летос јавио информативни сајт „Дијарио”, могли да дођу и страни нацисти, којима је шпанска диктатура пружала уточиште после пораза нацизма. Лидер Независне државе Хрватске (НДХ) Анте Павелић и усташки официр и заповедник концентрационих логора Вјекослав Макс Лубурић живели су у Шпанији, где су и сахрањени, Павелић у Мадриду а Лубурић у Валенсији.

И они би могли бити извађени из гробова, сахрањени на мање видљивим местима или враћени у домовину. Према писању хрватског портала  „Експрес”, бројни Хрвати су посетили гроб лидера НДХ, међу њима и фудбалер Давор Шукер и министар здравља Милан Кујунџић, који је тврдио да је отишао на Павелићев гроб из радозналости.