Чланство у ЦЕРНУ шанса за српске научнике

Застава Србије у марту ове године завиориће се испред седишта ЦЕРН-а у Женеви када ће наша земља званично постати 23. стална чланица престижне научне организације, а то је изузетно значајно за наше научнике, а још више за државу која би требало паметно да искористи пријем у престижни научни центар за привредни напредак, сматра професор Факултета за физику и председник Комисије за сарадњу са ЦЕРН-ом Петар Аџић.

Он каже да ће пријем Србије у Европску организацију за нуклеарна истраживања ЦЕРН, о чему је донета једногласна одлука средином децембра, проширити могућности нашим истраживачима да дођу до стипендија за школовање и усавршавање, али указује да главна финансијска подршка научницима треба да долази од државе и да за науку треба издвајати најмање 1,5 одсто из буџета.

''Према Лисабонском споразуму, препорука ЕУ је да то буде чак три одсто. Ми још увек не издвајамо ни 1,5 одсто, али постоје наговештаји да ће бити тако. До сада је наше истраживаче који сарађују са ЦЕРН-ом подржавало Министарство науке, али је највећа подршка стигла од када је Ана Брнабић на челу владе'', рекао је Аџић за Танјуг.

Свака чланица ЦЕРН-а обавезна је, објашњава Аџић, да подржава рад својих научника у том центру где су им на располагању најсавременије лабораторије и услови за рад, али и најбоље могућности за школовање, посебно, докотораната.

''Тако се подиже образовни ниво нашег Универзитета и стварају услови за обнављање кадрова. Једна од највећих користи од чланства у ЦЕРН-у јесте, да се наши научници врате у средине из којих су дошли, пренесу стечено знање и искуство и обогате матичне институције'', каже саговорник Танјуга.

Примећује да се када је реч о чланству у ЦЕРН-у обично апострофира висина чланарине, а заборавља да се она враћа кроз учешће индустријских компанија, научника и инжењера у пројектима ЦЕРН-а, као и кроз обуке ученика, студената и наставника.

Истиче да су компаније из Србије потпуно равноправне на конкурсима ЦЕРН-а што се, каже, показало и током придруженог чланства Србије од 2012.године.

''Показало се да је Србија у врху држава које ефикасно користе своју чланарину и враћају уложени новац. Много домаћих компанија сарађује са ЦЕРН-ом, углавном оне које су оријентисане на индустрију и развој технологија, али уз бољу организацију то може још више да се унапреди'', сматра Адижић и указује на примере Португалије и Грчке чијем је привредном напретку, каже, допринело и чланство у ЦЕРН-у.

''Знам када су ушле у ЦЕРН и какве су имале истраживаче и инжењере. Данас не можемо да им приђемо, али зато је ово је прилика за нашу државу'', каже Аџић.

Додаје да је Србија, као земља кандидат на путу за улазак у ЕУ, сличан пут наследила и када је реч о пријему у ЦЕРН, те да је испунила све неопходне услове како би најпре аплицирала, а потом и постала чланица.

Међу условима истиче три главна: постојање организованих и у ЦЕРН интегрисаних група истраживача, затим организоване и квалитетне компаније које конкуришу за пројекте у ЦЕРН-у, док је трећи услов била економска и политичка стабилност.

Упитан на којим су значајним пројектима учествовали српски научници у протеклих 10 година, колико је трајао процес пријема Србије у ЦЕРН, Аџић издваја два тренутно највећа експеримента на свету - АТЛАС и ЦМС на којима је ангажована група истраживача са Физичког факултета Универзитета у Београду, Института за физику и Института за нуклеарне науке ''Винча''.

Подсећа да су српски истраживачи дали допринос и у открићу Хигсовог бозона, односно ''Божја честица'' што се сматра највећим научним подухватом у последњих 60 година.

''Научници из Србије континуирано раде у ЦЕРН-у, посебно наша група са Физичког факултета која од 1997. ради на вертикалном хардонском сударачу. Тај експеримент се наставља и трајаће минимум до 2032.године'', каже Аџић и додаје да су у плану и нови експерименти, попут циркуларног хардонског сударача, чији је почетак најављен после 2035.године.

''Дужина кружног прстена тог сударача биће око 100 километара, док је дужина садашњег вертикалног сударача око 27 км'', илуструје Аџић значај будућег истраживања.

Додаје и да две групе научника са Института за физику раде на компјутерском пројекту везаном за експеримент на Великом хардонском сударачу, док се четврта група научника из Новог Сада бави истраживањима у нуклеарној физици, преноси Танјуг.