Članstvo u CERNU šansa za srpske naučnike

Zastava Srbije u martu ove godine zavioriće se ispred sedišta CERN-a u Ženevi kada će naša zemlja zvanično postati 23. stalna članica prestižne naučne organizacije, a to je izuzetno značajno za naše naučnike, a još više za državu koja bi trebalo pametno da iskoristi prijem u prestižni naučni centar za privredni napredak, smatra profesor Fakulteta za fiziku i predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om Petar Adžić.

On kaže da će prijem Srbije u Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja CERN, o čemu je doneta jednoglasna odluka sredinom decembra, proširiti mogućnosti našim istraživačima da dođu do stipendija za školovanje i usavršavanje, ali ukazuje da glavna finansijska podrška naučnicima treba da dolazi od države i da za nauku treba izdvajati najmanje 1,5 odsto iz budžeta.

''Prema Lisabonskom sporazumu, preporuka EU je da to bude čak tri odsto. Mi još uvek ne izdvajamo ni 1,5 odsto, ali postoje nagoveštaji da će biti tako. Do sada je naše istraživače koji sarađuju sa CERN-om podržavalo Ministarstvo nauke, ali je najveća podrška stigla od kada je Ana Brnabić na čelu vlade'', rekao je Adžić za Tanjug.

Svaka članica CERN-a obavezna je, objašnjava Adžić, da podržava rad svojih naučnika u tom centru gde su im na raspolaganju najsavremenije laboratorije i uslovi za rad, ali i najbolje mogućnosti za školovanje, posebno, dokotoranata.

''Tako se podiže obrazovni nivo našeg Univerziteta i stvaraju uslovi za obnavljanje kadrova. Jedna od najvećih koristi od članstva u CERN-u jeste, da se naši naučnici vrate u sredine iz kojih su došli, prenesu stečeno znanje i iskustvo i obogate matične institucije'', kaže sagovornik Tanjuga.

Primećuje da se kada je reč o članstvu u CERN-u obično apostrofira visina članarine, a zaboravlja da se ona vraća kroz učešće industrijskih kompanija, naučnika i inženjera u projektima CERN-a, kao i kroz obuke učenika, studenata i nastavnika.

Ističe da su kompanije iz Srbije potpuno ravnopravne na konkursima CERN-a što se, kaže, pokazalo i tokom pridruženog članstva Srbije od 2012.godine.

''Pokazalo se da je Srbija u vrhu država koje efikasno koriste svoju članarinu i vraćaju uloženi novac. Mnogo domaćih kompanija sarađuje sa CERN-om, uglavnom one koje su orijentisane na industriju i razvoj tehnologija, ali uz bolju organizaciju to može još više da se unapredi'', smatra Adižić i ukazuje na primere Portugalije i Grčke čijem je privrednom napretku, kaže, doprinelo i članstvo u CERN-u.

''Znam kada su ušle u CERN i kakve su imale istraživače i inženjere. Danas ne možemo da im priđemo, ali zato je ovo je prilika za našu državu'', kaže Adžić.

Dodaje da je Srbija, kao zemlja kandidat na putu za ulazak u EU, sličan put nasledila i kada je reč o prijemu u CERN, te da je ispunila sve neophodne uslove kako bi najpre aplicirala, a potom i postala članica.

Među uslovima ističe tri glavna: postojanje organizovanih i u CERN integrisanih grupa istraživača, zatim organizovane i kvalitetne kompanije koje konkurišu za projekte u CERN-u, dok je treći uslov bila ekonomska i politička stabilnost.

Upitan na kojim su značajnim projektima učestvovali srpski naučnici u proteklih 10 godina, koliko je trajao proces prijema Srbije u CERN, Adžić izdvaja dva trenutno najveća eksperimenta na svetu - ATLAS i CMS na kojima je angažovana grupa istraživača sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za fiziku i Instituta za nuklearne nauke ''Vinča''.

Podseća da su srpski istraživači dali doprinos i u otkriću Higsovog bozona, odnosno ''Božja čestica'' što se smatra najvećim naučnim poduhvatom u poslednjih 60 godina.

''Naučnici iz Srbije kontinuirano rade u CERN-u, posebno naša grupa sa Fizičkog fakulteta koja od 1997. radi na vertikalnom hardonskom sudaraču. Taj eksperiment se nastavlja i trajaće minimum do 2032.godine'', kaže Adžić i dodaje da su u planu i novi eksperimenti, poput cirkularnog hardonskog sudarača, čiji je početak najavljen posle 2035.godine.

''Dužina kružnog prstena tog sudarača biće oko 100 kilometara, dok je dužina sadašnjeg vertikalnog sudarača oko 27 km'', ilustruje Adžić značaj budućeg istraživanja.

Dodaje i da dve grupe naučnika sa Instituta za fiziku rade na kompjuterskom projektu vezanom za eksperiment na Velikom hardonskom sudaraču, dok se četvrta grupa naučnika iz Novog Sada bavi istraživanjima u nuklearnoj fizici, prenosi Tanjug.