Видра – пливач без премца

Природа се увек сама најбоље постара за своје становнике. Добар пример за то јесте видра која припада породици куна и има тело прилагођено за живот и у води и на земљи. Она је уједно и показатељ успешног, мада не потпуног, повратка у средину у којој је првобитно живот и настао – у воду.

Видра има кратке и снажне ноге са прстима повезаним пловном кожицом, од 63 до 90 центиметара дугачко пљоснато тело, чврст реп који мери три до пет дециметара и малу главу са једва уочљивим ушима. Њено изузетно цењено крзно прекривено је сјајним осјем које спречава продор воде до коже. Тешка је шест до 15 килограма, а век јој је 15 до 18 година.

Видра је грађом тела прилагођена животу у води. Ногама снажно весла, реп јој служи као кормило, крзно јој је глатко и клиско, уши и нос се могу потпуно затворити и све то јој омогућава да лако плива или рони. Она је такав мајстор у овим „дисциплинама” да је једина предност риба у томе што поседују шкрге, док видра, пошто има плућа, мора с времена на време да истури њушку ван воде да би удахнула ваздух.

Ова животиња одлично се сналази и на сувом. Због кратких ногу креће се наизглед пузећи, али ипак прилично брзо. Има посебну технику клизања по снегу, леду и блату, и веома је занимљив призор ако гледате видру како се забавља спуштајући се низ природне тобогане.

У потрази за животним простором, видра уме да превали велика растојања, па чак јој ни планине не представљају препреку. Распрострањена је у више врста на свим континентима, изузев крајњег севера и југа и Аустралије.

Храни се углавном рибом коју вешто лови. Иако је због тога сматрају штеточином, са гледишта природне селекције, она је у ствари корисна јер хвата првенствено мање способне јединке, међу којима има и болесних риба. Њен јеловник употпуњују ракови, мекушци, жабе, чак и птице и ситни сисари.

Видра у лов креће ноћу, а дан проводи у припремању склоништа или у својој, вешто направљеној, јазбини. Улаз у њу налази се под водом на дубини мањој од метра. Када прође кроз дугачак ходник стиже у „котао” постављен сувом травом и маховином. Међутим, неки пут настањује и напуштене јазбине лисица и јазаваца.

Ова животиња може и да се припитоми и тада постаје живахан и занимљив човеков пратилац, а неки пут и помагач. У јужном делу Азије људи користе видру за риболов. Обично је вежу конопцем, пусте у воду, а она послушно донесе свој плен.