Нови сукоби око Косова

У свеопштој борби за глобално политичко и културно признање, мањи балкански народи се међусобно третирају као нелојални конкуренти. У жељи да постану интегрални део европске и светске културне баштине, мале културе воде сталне сукобе у борби за престиж.

И не само престиж, у једном делу западног Балкана током друге половине 20. века, а и касније, тињају сукоби унутар неких држава, између основног народа и националних мањина, као на пример у Бугарској (где је турска национална мањина у једном моменту депортована), Грчкој (између Грка и Албанаца), и Србији (између српског народа, као основног народа и албанске националне мањине).

Легитимно и легално право српског народа (и српске државе) је да чува и не да своју независност и суверенитет, у признатим границама своје државе.

Познато је да неки моћни кругови са Запада, ради својих стратешких и геополитичких интереса, подстрекавају и војно и финансијски помажу екстремне албанске сепаратисте и терористе на КиМ на такозвано отцепљење и стварање независне државе Косово. Ако би, пак, дошло до насилног отимања српске територије КиМ, као последица би се између осталог могао догодити, иако српска држава то не жели, један велики свесрпски, општи православни мирни марш на Косово. Наравно, то не би дуго трајало, Косово би морало бити враћено земљи матици.

Примера ради, подсетимо да на КиМ живи данас око 250.000 Срба, Турака и Рома, и барем још толико прогнаних Срба. На другој страни, према неким статистичким подацима, албанска национална мањина на КиМ, броји око 650.000 грађана, држављана Србије. Снаге НАТО-а су током 1999. године и касније населиле КиМ најмање са 600.000 Албанаца из државе Албаније, који наравно нису држављани државе Србије и ту су надамо се привремено, у окупираним српским кућама и на српским имањима. Научна истраживања и теоријски ставови показују да на пример неке западне земље, нажалост, припремају будуће сукобе, између западне (хришћанске) и исламске цивилизације. Косово је једно од подручја које садржи обрисе „следећег светског рата”, који ће ако избије бити рат између цивилизација, јер је на линијама њиховог додира и разграничења. Остаје нам да се, ипак, надамо да се то за сада неће догодити.

Др Предраг Раденовић,

професор Универзитета у Београду