Леонид у свету стрип уметности

Суботица – Илустратор Леонид Пилиповић недавно се вратио са сајма „Пет дана стрипа” у Греноблу, и управо се припремио за Париз, на промоцију друге епизоде „Велике игре”. Одлазак у Француску за Леонида Пилиповића представља путовање у другачији свет, где стрип има статус равноправне уметности, што је неупоредиво са његовим овдашњим искуством.

Наиме, као илустратор издaвачке куће „Делкур” Леонид Пилиповић потписује цртеже у серији стрипова „Тајна историја” и „Велика игра”, за које приче осмишљава Жан Пјер Пеко, а колоре раде Карoл Бо и Торн. За Французе стрип је „књига у сликама”, са четири хиљаде наслова годишње, штампаних углавном у тврдом повезу, на финој хартији. Први празан лист посебног је квалитета, управо за „дедикацију”, односно посвету по коју љубитељи стрипа долазе код цртача стрипа и у дугим редовима, управо на оваквим сајмовима, стрпљиво чекају на њу. Излазак стрипа прати узбуђење и готово заборављено ишчекивање новог штива, па Пилиповић са усхићењем говори о правим заљубљеницима, познаваоцима и колекционарима стрипова које је срео у Француској.

– Серија „Тајна историја” требала је да има само четири наставка, али се она читаоцима толико допала да је едиција проширена на 13 наслова, каже за „Политику” Пилиповић. За сада је објављена половина серије, а од тога је, у две књиге, цртеже радио суботички уметник.

До француског стрипа стигао је „заобилазницом”. Након завршене Академије ликовне уметности Леонид Пилиповић је имао само једну изложбу која је била постављена у Дому омладине у Београду и то на наговор његовог професора Растка Ћирића. И за време студија, а још више након што се уверио да у деведесетим годинама од цртања стрипова и илустрација не може да живи: „Нити су ми плаћали цртеже нити враћали оригинале” – музика и рок бенд „Џукеле” постали су му основна преокупација. Повремене скице и цртеже данас назив „трзајима мозга и руке” коју је једно време одржавао у „форми„ цртајући татуаже. Пре три године, напокон, прихватио је више пута поновљен позив суграђанина Чабе Копецког који живи у Француској као слободни агент за проналажење талентованих цртача.

(/slika2)– Имао сам велику трему пред тај први пробни лист јер сам знао да се, ако ме они одбију, никада више нећу прихватити четкице. Међутим, одговор је био позитиван, уз једину замерку: да морам да променим угао кадрирања. Моји ментори Фред Бланшар и Оливије Ватин и данас кроз разговор или интервенцију на цртежу понекад помогну да „савладам” неку страну или визуелни проблем. То су људи који суверено владају техником стрипа, али сваки контакт са њима је другарски и колегијалан, објашњава Пилиповић.

Тако се наш стрипаџија врло брзо сврстао уз велике стрип цртаче који су у Европу нахрупили са овог подручја – Градимира Смуђе, Зорана Јањетова, Бојана Ковачевића, Дарка Перовића, Игора Кордеја… и, за веома кратко време, савладао захтеве новог угла посматрања и динамику сцене. За „Политику” објашњава како је стрип својеврсна претеча књиге снимања у филму, али да данас постоји повратни утицај седме уметности на стрип.

Достигнућа модерне технике користи само у комуникацији са Француском, али каже да су, када треба да сликом исприча текст који добија као синопсис, перо и четкица незамењиви. Ту „фотошоп” не помаже.

Након успеха „Тајне историје” и „Велике игре”, за Леонида Пилиповића су почели да се интересују и други издавачи у Француској, па тако он паралелно, за кућу „Солеј”, црта и едицију „Печат немилостивог”.

– Од када сам се срео са стрипом, овај вид илустрације је једини начин мог ликовног израза. И, након десет година од завршетка Академије, када сам мислио да се више никада нећу бавити илустрацијом, сада сам потпуно срећан што могу да га цртам, каже Пилиповић.