Ђердап

Ђердапску клисуру називају самониклом ботаничком баштом. Колико је то подручје занимљиво за ботаничаре сведочи и податак да је Јосиф Панчић током истраживања флоре Кнежевине Србије, у периоду од 1853. до 1876. године, чак дванаест пута посећивао Ђердап и његову околину.

Овај Национални парк налази се на самој граници са Румунијом, а простире се дуж сто километара десне обале Дунава, од Голупца до Караташа код Кладова, и обухвата узани, од два до осам километара широки шумовити брдско-планински појас на 50 до 800 метара надморске висине.

(/slika2)У Националном парку постоје три клисуре - Голубачка, Госпођин вир и Кањон Великог и Малог казана. Ђердап је хиљадама година представљао изазов за путнике, трговце, ратнике и миротворце. Та својеврсна врата између два културна и економска света одувек су била значајно стратешко место - и у рату и миру. На Ђердапу постоји велики број културно-историјских споменика.

Национални парк обухвата 64.000 хектара са десет резервата, а један од најлепших чине Велики и Мали Штрбац са Трајановом таблом, низводно од Доњег Милановца. Као и у осталим резерватима првог степена заштите, који се простиру на укупно четири одсто површине Националног парка „Ђердап”, и овде је посетиоцима забрањен улаз. Кроз шумске стазе до врха резервата, одакле се простире поглед на прелепу ђердапску стену, сме се крочити само у пратњи овлашћеног водича.

Док се крећемо том стазом поред поточића и излазимо на видиковац на 803 метара надморске висине, биолог Јавног предузећа „Национални парк Ђердап”, Бранка Настасијевић, прича нам о богатству флоре. Вегетацији доприносе горостасни кречњаци Мироча и моћна клисура Дунава, као и бројни дубоки кањони бочних дунавских притока - Бољетинске реке и Брњице.

- Једна од многобројних реликтних врста у Ђердапу је мечја леска. Њен најближи сродник је кинеска леска која расте у Азији. Питоми орах такође убрајамо у реликтне врсте. Његова природна станишта су првенствено кањони и клисуре Балканског полуострва, Мале Азије и Кавказа, а овде у Ђердапу ово племенито и старо дрво опстало је од терцијара до данас заједно са другим реликтним врстама, мезијском и источном буквом, клокочиком, Панчићевим макленом - каже Бранка Настасијевић.

(/slika3)На окомитим странама Мироча и у кањонима дунавских притока расте јоргован. Његови шибљаци не само да су природна вредност Ђердапа и читаве североисточне Србије, већ су и украс. Веома занимљив представник овдашње реликтне дендрофлоре је копривић, типична медитеранска врста. На Ђердапу има чак 1100 биљних врста!

Изградњом бране је укроћен Дунав, измењен је режим његовог протицања, приобаље, а делимично и живи свет. Ниво воде на брани код Сипа је повишен од 19 до 32 метра тако да су се све стене нашле под водом. Вртлози и вирови погодују многим врстама риба, нарочито сому који достиже тежину и више од 100 килограма. У Дунаву су нашли уточиште и различити водоземци : даждевњаци, мрмољци, жабе… Змије су јако заступљене на том подручју, посебно смук, а треба се чувати и поскока и камењарке - отровнице која се препознаје по низу ромбичних шара дуж леђа и по рошчићу на врху њушке.

Сусрети са сисарима су ретки, осим ако их не потражимо у њиховим скровиштима. Ноћу се око насеља могу срести јежеви, водене ровчице и кртице, а од дивљачи јелени, срндаћи и дивље свиње о којима радо причају ловци и љубитељи природе.

Биолог Зоран Миловановић каже да је до сада евидентирано 180 врста птица, од којих се 120 ту и гнезди.

- Трудимо се да обновимо популацију белоглавог супа, јер му је овде природна постојбина. Посебну пажњу посвећујемо заштити и унапређењу ретких врста, као што су сури орао, орао белорепан, орао кликташ, сиви соко, соко ластавичар, гавран, црна рода, лештарка, сова ушара, пузавац, пупавац, златоврана, бели лабуд, многе врсте детлића, птица певачица и птица мочварица, за које градимо вештачка гнезда. Проређене врсте дивљачи штитимо стриктном забраном одстрела - истиче Миловановић.

Да би спречили њихов нестанак, стручњаци редовно контролишу бројност свих врста, јер се више не могу препустити само природи.