Проглашене медицинске сестре године

Љубав према професији, посвећивање сваком пацијенту и борба за њихове животе главни су мотиви за бављење медицинским позивом Сашке Штампар, најбоље медицинске сестре у Војномедицинској академији. Ова симпатична Београђанка већ 20 година ради у овој здравственој установи и каже да би, кад би време могло да се врати, опет изабрала бављење овим хуманим позивом. Оно што је специфично за њу јесте да од првог дана ради као инструментарка у истом операционом блоку, да је срећна што је члан тима који спасава животе грађанима и да јој је најлепши тренутак у каријери био кад је учествовала у првој операцији трансплантације јетре на ВМА. Диван осећај после изласка из сале након једне такве интервенције је најбоља сатисфакција, према њеним речима, да се остане у овој професији, као и када чује да се пацијент добро осећа.

– Најружнији моменти су свакако када се нека операција заврши смртним исходом. Операциона сала је за болесника можда последња алтернатива на коју се одлучио. Место сестре у тиму се зна, она је равноправни члан, има могућност да буде питана и уважавана и због тога сам задовољна. Понекад останем на послу и 36 сати, али ништа није тешко када се посао воли – објаснила је „сестра године” у ВМА, која је осим пригодне статуе добила и чек на 30.000 динара.

Поводом Светског дана сестринства, осим Штампарове, јуче је у Војномедицинској академији додељено још 15 награда најбољим сестрама и техничарима. Са по 15.000 динара награђени су Љиљана Новаковић-Поробић, Сањица Ђурић, Сузана Лакићевић, Горан Стојановић и Сава Ракас, а седмодневним аранжманима за две особе Весна Татомировић, Љиљана Стојковић и Јулијана Стриковић. Овом приликом похвале су добиле Драгана Ђуричић, Бојана Јовановић, Снежана Манојловић, Снежана Пешић, Дивна Кодеља. Живка Пивић, Снежана Петко-Ступар и Биљана Бешовић.

– Многи грађани кад се разболе од тешких болести траже да овде буду лечени и неговани. Желим да сестре очувају своје здравље, да сарађују и међусобно се допуњују и имају добар однос са лекарима. Не треба заборавити да сваки дан кроз ВМА прође 10.000 људи, читав мали град, и да је веома значајна додатна енергија коју представници ове професије улажу. Хоћу да верујем да ће ускоро запослени на ВМА бити задовољни и тиме што ће добијати онолико новца колико су зарадили – објаснио је генерал-мајор Миодраг Јевтић, начелник ВМА.

Весна Татомировић, главна сестра на Клиници за кожне и полне болести, већ 15 година ради у овој установи, а каже да је још као мала сањала о томе да буде баш медицинска сестра.

– То ми се и остварило. Зато увек настојим да сву своју снагу и вољу усмерим ка болесницима, да би они били задовољни. И увек нам се пацијенти враћају. Треба изаћи свакоме у сусрет, јер нико није дошао да би се проводио, већ зато што му је потребна помоћ – нагласила је Татомировићева, која је као награду добила седмодневни боравак у хотелу „Бреза” у Врњачкој Бањи.

Њена колегиница Живка Пивић са Клинике за трауматологију и ортопедију сматра да ће је ова награда подстаћи да у будућности буде још боља и да јој сваки нови дан представља посебан изазов.

– Углавном бринем о старијим пацијентима, који често долазе са тешким преломима. Свакога дана када дођем на посао најпре урадимо распоред послова, па идемо у визиту, а затим креће подела радних обавеза – објаснила је Пивићева.

Љиљана Новаковић-Поробић, из Клинике за хематологију ВМА, која је од 1973. године запослена у овој установи, напоменула је да за 34 године радног стажа никад није ишла на боловање, али да тренутно није задовољна начин на којим су третиране медицинске сестре.