Живот у ескапизму

Селена Ракочевић („Фолклор у ескапизму”, Културни додатак 5. 1. 2019) показала је да је о Косову и Метохији данас могуће и смислено говорити, не само ћутати. Парадокс је утолико већи што се такав говор и чин дешава у времену када је српски народ притиснут „општим осећањем неизвесности”. Упркос томе, национални ансамбл „Венац” на свечаном концерту (11. 12. 2018. у Народном позоришту) приказао је „симболику венца као домаћински саборног елемента традиционалне културе”.

Иако фолклор представља својеврсно бекство од стварности, „ескапистички однос читаве фолклорне заједнице према традиционалном културном наслеђу”, слажемо се да је у овом историјском тренутку неопходно фолклор и афирмативно тумачити. Јер „кореографија традиционалног плеса својом жанровски утемељеном ведрином метафоричко-поетски показује ангажован однос према стварности у којем доминира митска идеја о победи добра над злом”. Постоје ли другачији, рефлекснији и нашем времену ближи подстицај смисленог ангажовања од митског искуства? Митизација (отуђење?) човека и друштва садржи различите видове као и сам живот. То указује на трагање савременог човека за смислом постојања. При томе се увек мисли и на децу. Како реализовати етичко начело: победи зло добрим, а да при томе не страдају деца?

Не постоји за српско друштво и културу данас важнија идеја од ове: победити зло добрим. Чини се да је континуирано вишевековно историјско трајање и народно (хришћанско) искуство учврстило такво сазнање.

Делање за победу зла добрим никад није било у толикој мери оптерећено искушењима, јер је само животом могуће супротставити се злу, само људски живот може бити залога опстанка на Косову. Оно што је сваком човеку највредније може се изгубити да би се задобио вечни живот. Они којима је останак на „светој земљи” („Косовски завет”) значајнији од сопственог живота могу бити протерани из свог завичаја или на „онај свет”. Међутим, православни хришћани на Косову убедљиво сведоче да су земаљски и небески – један свет, небоземну егзистенцију и у трпљењу и у радости.

Да ли се зло може уистину победити добрим само у миту? Мит производи наду у боље сутра и он је у том погледу незаменљив, поготово у времену „општег осећања неизвесности”, несклада „са временом свакодневних недаћа с којима се српски народ на Косову и Метохији континуирано, готово судбински суочава”.

Чланак „Фолклор у ескапизму” открива могућности смисленог говора и чина у друштвеној ситуацији у којој доминирају силе зла и великог лицемерја, па се стално питамо (каже проф. др Драган Стојановић): „Шта нас још чека?” („Политика”, 15. 12. 2018).

Др Исидор Граорац,

Нови Сад