Две жртве грипа од почетка године

У Србији су пријављена два смртна исхода болести хроничних болесника из Београда и Новог Сада која се могу довести у везу са грипом, потврђено је „Политици” у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Вирус је до сада лабораторијски потврђен код пацијената на подручју Београда, у Нишавском и Јужнобачком округу, а симптоми слични грипу претходних дана и недеља регистровани су код више хиљада грађана. Највише оболелих је међу популацијом до четврте године, али и међу школарцима и радно активним становништвом.

Највећи број оболелих може се очекивати крајем јануара, истиче епидемиолог проф. др Зоран Радовановић, а „циркулисаће” све до почетка марта. Ове сезоне не очекује се драматичан број оболелих, већ сличан оном из претходних година.

– Очекујемо да ће ових дана број оболелих порасти јер су се деца недавно вратила у школске клупе, а познато је да су школе и вртићи расадници вируса, које деца тамо „покупе” и донесу их кући, родитељима, бакама и декама. Грип је сезонска болест и појавили су се они сојеви вируса које смо и очекивали да ће циркулисати. Епидемијски ток болести обично траје од шест до осам недеља – истиче др Радовановић.

Наш саговорник наглашава да је тешко проценити колико тачно људи умре од грипа јер ова болест доводи организам у стање смањене отпорности, па особа премине због друге дијагнозе. Најчешће се догоди да хронични болесник после грипа добије упалу плућа и умре, па да се убележи да је узрок смрти пнеумонија, а не грип.

– Сваке године апелујемо да се што више људи вакцином заштити од грипа, али код нас то учини мање од 10 одсто популације за коју се то препоручује. Посебан проблем је што вакцинисање избегавају и здравствени радници. Код нас мање од два одсто лекара и сестара добије вакцину, а у Америци је то случај са више од 90 одсто њих. То је пре свега етичко питање, јер ако лекар оболи, он може да зарази пацијента који већ има неку хроничну болест, што може да буде кобно, а може и да оде на боловање у јеку епидемије, када је најпотребнији у ординацији – додаје др Радовановић.

Најважније је да у јеку сезоне вируса грађани избегавају одлазак на велике скупове, да често перу руке и да не додирују уста, нос или очи после, на пример, држања шипке у градском превозу, јер се тако лако вирус може пренети. Највећа вероватноћа да вирус дође од једне до друге особе јесте капљичним путем, преко кијања и кашљања.

Грип је прошле године у Србији однео 13 живота, а претпрошле је 27 људи умрло због компликација изазваних вирусом. Прве смртне случајеве недавно су забележиле и земље у окружењу, Хрватска и Аустрија. У обе земље доминира грип типа А Х1Н1, познат као свињски или пандемијски вирус, који је харао 2009. године. И у далеким земљама грип ствара све више проблема. Сезона у Калифорнији почела је да узима маха и већ су умрле 42 особе.