Хостел или стан на дан

Одлука градске скупштине о обавезној сагласности скупштине станара за регистровање хостела је значајан напредак у уређењу туристичке понуде. То је одржив компромис између интереса града и интереса станара, нарочито оних у ужем градском језгру, и посебно у Старом граду, где пензионери и старије особе чине знатан део популације. Наравно, ако се одлука буде поштовала и доследно спроводила. Међутим, иако је ова одлука веома значајна, она је ипак недовољна.

Наиме, много обимнија и много значајнија понуда туристичких услуга јесте издавање стана на дан, за шта није потребна сагласност скупштине станара. Издавање стана на дан, као и издавање стана на дужи период, није значајно узнемиравање станара, није значајна узурпација њихових права, што не значи да је та законска регулатива довољна и да се може сматрати завршеном. Укратко речено, и то је одржив компромис између интереса града и интереса грађана. Али, то је тачно само за мале станове, за гарсоњере, једнособне, па донекле и за двособне станове, јер њих изнајмљује једна или више особа које чине целину, по правилу одговорну и коректну целину. Велики станови су прави проблем, јер њих изнајмљују велике групе, које нису ни хомогене, те тешко могу избећи синдром гомиле, синдром неодговорног понашања, поготово ако су млади и ако су у пролазу. Горе од тога, таквих група нема много и ти станови би били нерентабилни да се власници, већ одавно, нису досетили да их издају као хостеле, наравно, илегално преко неке агенције, или непосредно уз  посредно учешће неке агенције која се бави тим пословима. То је тамни вилајет који измиче свакој регулативи, па самим тим и свакој контроли и остаје и даље Дамоклов мач над беспомоћним станарима, суоченим са агресивним агенцијама и станодавцима.

Измена/допуна одлуке Градске скупштине све мења и даје могућност решења овог – иначе нерешивог проблема. Довољно је допунити одлуку ставом да се на дан могу издавати само станови величине до 50 (или 55) метара квадратних, а станови преко те границе могу се регистровати само као хостели. За станаре би то било, уз већ донету одлуку, од изузетног значаја, а туристичка понуда не би уопште била угрожена, јер је у понуди веома мали проценат тих великих станова, а они власници који желе легално пословање, и који имају коректан и одговоран однос са комшијама обезбедиће њихову сагласност да стан региструју као хостел.

Др Весна В. Јанковић,

спец. управник стамбене заједнице