Још траје полемика о (не)уставности Дана Републике Српске

САРАЈЕВО – У Сарајеву, односно Федерацији Босне и Херцеговине још трају полемике о томе да ли је 9. јануар, који Република Српска обележава као Дан Републике, уставан или неуставан.

Регистрар Уставног суда БиХ Звонко Мијан у изјави за сарајевски портал Кликс рекао је да је овај суд поједине одредбе Закона о празницима РС оценио супротним Уставу БиХ те да су због тога оне брисане из правног система, али и да је у међувремену Република Српска изменила закон о празницима и да одлука по захтеву за оцену уставности тог закона, још није донета.

„Овлаштени подносилац поднео је захтев за оцену уставности новог закона који је донесен у Народној скупштини РС-а. Међутим, Уставни суд још није донео одлуку о том захтеву. То су чињенице”, рекао је Мијан, јавља Танјуг.

Након што је НСРС крајем 2016. године донела измене и допуне тог закона, девет делегата у Већу народа РС из бошњачког и хрватског народа поднело је Уставном суду Босне и Херцеговине нови захтев ради оспоравања Закона о Дану РС, односно 9. јануара као дана ентитета Република Српска уз образложење да су власти РС наставиле са обележавањем 9. јануара.

Иначе, током протеклог викенда се огласио министар правде БиХ Јосип Грубеша, који је као члан делегације ХДЗ БиХ ове године присуствовао обележавању 9. јануара, и саопштио да Уставни суд БиХ није одлучио да је 9. јануар неуставан као такав, него да су противуставне неке одредбе из Закона о празницима РС-а, а конкретно се односи на део који се тиче крсне славе и верског обележавања Дана Републике Српске.

„Треба истаћи чињеницу да су у Републици Српској одмах провели ту одлуку и у парламентарној процедури је усвојен закон без спорних одредби. Као дан Републике Српске утврђен је исти дан, 9. јануар”, навео је Грубеша.

Међутим, Грубешу је негирао његов заменик Незир Пивић тврдећи да су министрове изјаве правно неутемељене и погрешно аргументоване.

Пивић, наиме, сматра да су спорне одредбе Закона о празницима РС и даље неуставне без обзира на њихов секуларни карактер, у смислу изостављања верске компоненте обележавања.