Смрт „пољског Шиндлера“

Специјално за „Политику“

Варшава 12. маја – У 98. години данас је у главној варшавској болници умрла Ирена Сендлер (рођена Кшизановска) која је из варшавског гета у јеку холокауста током Другог светског рата спасла око 2.500 јеврејске деце.

Док за Оскара Шиндлера сви знају, захваљујући филму Стивена Спилберга, за Сендлерову донедавно нико није знао. А сигурно није мања заслужна од немачког трговца „меког срца”. Комунистичком режиму је сметало то што је била у противсовјетској Земаљској армији (чак је крајем шездесетих, у време антисемитске кампање комунистичког режима, била као „заштитник Јевреја” ислеђивана у тајној полицији). Пре пет година одликована је највишим пољским одликовањем – Орденом белог орла, лане је проглашена за националну јунакињу и предложена као заједнички пољско-израелски кандидат за Нобелову награду за мир. Међу првима је 1965. добила признање „Праведник међу народима” од Музеја холокауста Јад Вашем у Јерусалиму, а 1991. проглашена је почасном грађанком Израела.

Током рата социјална радница Ирена Сендлер била је на челу групе од двадесетак људи који су тајно извлачили јеврејску децу из варшавског гета. За то је не само њима, него и члановима породица, претила смрт. Децу је извлачила са фалсификованим документима и давала им лажан идентитет који им је спасао живот. Потом су деца крштавана као католици и давана у пољске породице, дечје домове, болнице. У нади да ће их некад опет срести, њихова спаситељка је написала сва њихова имена на цедуљице, а списак потом закопала под једним јабланом.

Имала је стални приступ у гето у коме је било око 450.000 деце. Најтеже јој је било, како је причала, да добије одобрење родитеља да би јој поверили децу коју је на разне начине „шверцовала” из гета. Бебе је преносила у коферу, а мало већа деца су провођена кроз канализацију или превожена камионима за смеће. Камионџије су држале псе да би лајали и „покрили” на немачким контролним местима плач деце у смећу.

Записивала је брижљиво њихова имена да бих после рата могла вратити родитељима, а цео списак је закопала под јабланом у суседству. Године 1943. ухапсио ју је Гестапо, на тромесечним саслушањима није ништа признала, иако су јој чекићем поломили ногу. У последњем тренутку чланови Зеготе су потплатили једног немачког официра који ју је пустио на слободу пошто ју је претходно службено прогласио мртвом. Крила се потом с лажним документима до краја рата.

После рата покушала је да децу, према списку, врати родитељима. Већина деце је, међутим, остала сирочад јер су им родитељи побијени у концлагерима...

„Пањи Сендлеровој не дугујемо живот само ми, него и наша деца, унуци и будуће генерације”, изјавила је агенцији АП Елзбиета Фицовска, једна од спасених.