Smrt „poljskog Šindlera“

Specijalno za „Politiku“

Varšava 12. maja – U 98. godini danas je u glavnoj varšavskoj bolnici umrla Irena Sendler (rođena Kšizanovska) koja je iz varšavskog geta u jeku holokausta tokom Drugog svetskog rata spasla oko 2.500 jevrejske dece.

Dok za Oskara Šindlera svi znaju, zahvaljujući filmu Stivena Spilberga, za Sendlerovu donedavno niko nije znao. A sigurno nije manja zaslužna od nemačkog trgovca „mekog srca”. Komunističkom režimu je smetalo to što je bila u protivsovjetskoj Zemaljskoj armiji (čak je krajem šezdesetih, u vreme antisemitske kampanje komunističkog režima, bila kao „zaštitnik Jevreja” isleđivana u tajnoj policiji). Pre pet godina odlikovana je najvišim poljskim odlikovanjem – Ordenom belog orla, lane je proglašena za nacionalnu junakinju i predložena kao zajednički poljsko-izraelski kandidat za Nobelovu nagradu za mir. Među prvima je 1965. dobila priznanje „Pravednik među narodima” od Muzeja holokausta Jad Vašem u Jerusalimu, a 1991. proglašena je počasnom građankom Izraela.

Tokom rata socijalna radnica Irena Sendler bila je na čelu grupe od dvadesetak ljudi koji su tajno izvlačili jevrejsku decu iz varšavskog geta. Za to je ne samo njima, nego i članovima porodica, pretila smrt. Decu je izvlačila sa falsifikovanim dokumentima i davala im lažan identitet koji im je spasao život. Potom su deca krštavana kao katolici i davana u poljske porodice, dečje domove, bolnice. U nadi da će ih nekad opet sresti, njihova spasiteljka je napisala sva njihova imena na ceduljice, a spisak potom zakopala pod jednim jablanom.

Imala je stalni pristup u geto u kome je bilo oko 450.000 dece. Najteže joj je bilo, kako je pričala, da dobije odobrenje roditelja da bi joj poverili decu koju je na razne načine „švercovala” iz geta. Bebe je prenosila u koferu, a malo veća deca su provođena kroz kanalizaciju ili prevožena kamionima za smeće. Kamiondžije su držale pse da bi lajali i „pokrili” na nemačkim kontrolnim mestima plač dece u smeću.

Zapisivala je brižljivo njihova imena da bih posle rata mogla vratiti roditeljima, a ceo spisak je zakopala pod jablanom u susedstvu. Godine 1943. uhapsio ju je Gestapo, na tromesečnim saslušanjima nije ništa priznala, iako su joj čekićem polomili nogu. U poslednjem trenutku članovi Zegote su potplatili jednog nemačkog oficira koji ju je pustio na slobodu pošto ju je prethodno službeno proglasio mrtvom. Krila se potom s lažnim dokumentima do kraja rata.

Posle rata pokušala je da decu, prema spisku, vrati roditeljima. Većina dece je, međutim, ostala siročad jer su im roditelji pobijeni u konclagerima...

„Panji Sendlerovoj ne dugujemo život samo mi, nego i naša deca, unuci i buduće generacije”, izjavila je agenciji AP Elzbieta Ficovska, jedna od spasenih.