Шта се дешава са Београдским сајмом

Удружење пензионера Београдског сајма по други пут за десет година настоји да одбрани објекте сајма од тоталне девастације. Године 2008, тадашњи градоначелник је за један дан сазвао градску владу и донео одлуку да се од Завода за заштиту споменика културе затражи да укине заштиту Београдског сајма као споменика културе. На нашу срећу, потражња за стамбено-пословним објектима је опала и сајам је опстао.

Тачно десет година касније, 2018. године, десило се нешто слично, али још јавно неразјашњено. Градска влада већ пола године не одговара на наше писмено постављено питање да ли ће се Београдски сајам рушити.

„Срећни смо што још има људи који мисле о свом граду”, одговорено нам је из кабинета градоначелника. После тога смо упутили више мејлова и писмо директно кабинету градоначелника, а последње под бројем XXIV 07-937 од 23. новембра 2018, али нико није одговорио.

Београдски сајам је значајан за земљу у привредном, туристичком и доходовном смислу. Он је српски и београдски бренд. Он је и својеврсни културни споменик, због велелепног и смелог архитектонског решења, у свету познатог, без иједног носећег стуба испод својих изгледом очаравајућих купола пуних дневне светлости.

Зашто се спречава трансформација Београдског сајма, па још опстаје, као „последњи Мохиканац” као друштвено предузеће, упркос томе што је Привредни апелациони суд у Београду донео коначну другостепену одлуку да је сајам већински власник капитала којег користи друштвено предузеће Београдски сајам, а држава учесник са 24 одсто мањински власник. Шта се то крије од јавности.

Уколико Београдски сајам буде продат, будући власник неће имати никаквих препрека да га поруши и тај простор претвори у грађевинско земљиште за пословно-стамбене објекте, чиме би основна делатност сајма била угашена.

Дејан Лопичић,

пензионер Београдског сајма