Нема више државних субвенција за трговце

За субвенције за новоотворена радна места планирано је у буџету за ову годину 15 милијарди динара, што је око 2,5 милијарди динара више него прошле године и највише у последњих дванаест година од када су патентиране. Ипак, направљен је заокрет и ова врста подстицаја додељиваће се убудуће превасходно за запошљавање радника у фабрикама, а делом и за сектор информационо-комуникационих технологија.

За разлику од прошле године, када су уз производни сектор субвенционисане и области услуга међународне трговине и хотелског смештаја, ове године тога више нема. Како у Министарству привреде кажу за „Политику”, ове уредбе су раздвојене, а донеће се нове за прехрамбену индустрију.

Уредбом о одређивању критеријума за доделу подстицаја ради привлачења директних улагања, коју је Влада Србије усвојила крајем прошле недеље, предвиђено је да, осим за отварање нових радних места у производњи, подстицаји могу бити додељени и за услуге сервисних центара и подршку пословним операцијама. То су, како је објашњено, услуге које се путем информационо-комуникационих технологија пружају превасходно корисницима ван територије Републике Србије. Да би се добио подстицај минимална вредност инвестиције треба да буде 150.000 евра и да се запосли 15 нових радника на неодређено време.

У погледу висине подстицаја за производни сектор ништа није промењено у односу на 2018. годину. Инвеститорима који улажу у најразвијеније средине, као што су Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Суботица, Ужице или Чачак, следује 3.000 евра по радном месту. Услов је да уложе 500.000 евра у производњу и запосле 50 људи.

Онима који започну производњу у Апатину, Аранђеловцу, Ариљу, Бечеју, Горњем Милановцу, Пироту, Крушевцу, Шапцу, односно градовима који се сврставају у другу групу развијености, следују 4.000 евра по отвореном радном месту. Потребно је да инвестирају 400.000 евра и запосле најмање 40 људи.

Инвеститори који отварају фабрике у градовима који се налазе у трећој групи развијености, као што су Бајина Башта, Жабаљ, Житиште, Ивањица, Краљево, Лозница, Нови Пазар или Нови Бечеј, добијају субвенције у износу од 5.000 евра ако инвестирају 300.000 евра и отворе најмање 30 радних места.

Градови и општине који су разврстани у четврту групу развијености, међу које спадају Алексинац, Брус, Блаце, Власотинце, Димитровград, Љиг или Нова Варош, инвеститорима доносе 6.000 евра по отвореном радном месту. Услов је да инвестирају најмање 200.000 евра и отворе 20 радних места.

Највише новца, 7.000 евра по новозапосленом, добијају привредници који улажу у девастирана подручја као што су Бабушница, Бела Паланка, Бујановац, Владичин Хан, Лебане, Трговиште, Тутин. Од инвеститора се очекује да уложе 100.000 евра и запосле 10 људи.

Међутим, подстицаји за оправдане трошкове улагања у основна средства смањени су за 10 одсто. Тако се, на пример, кориснику субвенција који реализује инвестициони пројекат у јединици локалне самоуправе која је разврстана у прву групу развијености може одобрити повећање износа новца за 10 одсто, а у 2018. години тај износ био je 20 одсто. И тако редом за сваку групу општина.

Корисник субвенција дужан је да за реализацију инвестиционог пројекта обезбеди учешће од најмање 25 одсто оправданих трошкова од сопственог новца или из других извора, који не садрже државну помоћ. Услов је да се директно улагање одржи на истој локацији најмање пет година после реализације инвестиционог пројекта за велика привредна друштва, или најмање три године за мала и средња привредна друштва. Као и да се достигнути број запослених не смањује пет година за велика привредна друштва и три године за мала.

Уредбом је прецизирано да се новац не може доделити за реализацију инвестиционих пројеката у сектору саобраћаја, развоја софтвера, осим ако није у функцији унапређења производа, производног процеса или пружања услуга сервисних центара, угоститељства, игара на срећу, трговине, производње синтетичких влакана, угља и челика, рударства, дувана...

Субвенције не могу да добију привредна друштва у тешкоћама, која имају доспеле, а неизмирене обавезе по основу пореза. Забрана се односи и на предузећа у којима Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе има учешће у власништву.

Према подацима Развојне агенције Србије од 2007. године привучено је 22,8 милијарди евра страних директних инвестиција. Највише их је било 2011. године – чак 3,5 милијарди евра, док су 2017. године износиле 2,4 милијарде евра. У првих шест месеци 2018. износиле су 1,4 милијарде евра.

Највише је инвестирано у аутомобилску индустрију (16,4 одсто), индустрију хране, пића и пољопривреду (11,1 одсто), текстил и обућу (9,4 одсто)...

Скупштина Србије усвојила је крајем прошле године Измене и допуне закона о улагањима, у коме је наглашена једнакост домаћих или страних, физичких или правних лица која се могу појавити као улагачи. Домаћи и страни улагачи изједначени су у погледу права на ослобођење од царинских и других дажбина приликом инвестирања.