Стара власт зависи од „народњака”

На основу 99,89 обрађеног бирачког тела у престоници, коалиција ДС–Г17 освојила је 39,20 процената, што ће јој донети 45 мандата у Скупштини града. Резултати показују да је за Српску радикалну странку гласало 35,01 одсто бирачког тела, чиме јој је обезбеђено 40 места у градском парламенту, а коалиција ДСС–НС је освојила 11,12 процената, односно 12 мандата. ЛДП је добио поверење 6,91 одсто бирача и освојио седам места у скупштини, а СПС-у ће са 5,22 процента гласова припасти шест одборничких мандата.

Упркос чињеници да је коалиција ДС–Г17 плус добила н ајвише гласова Београђана, и даље је неизвесно ко ће у наредне четири године владати престоницом.

Озбиљнији преговори о подели власти у градском парламенту, како сазнајемо, почеће тек када се буде знало ко ће са ким правити републичку владу, иако се незванично спекулише да су телефонски преговори коалиционих партнера у току. Ако је судити по резултатима, ти разговори неће бити нимало лаки. 

– Било би претенциозно да се на локалном нивоу нешто договарамо. Досадашња коалиција ДС, ДСС и Г17 у овом тренутку има већину да поново формира власт у Београду. Међутим, Ненад Коматина, председник Градског одбора ДСС-а изјавио је да чека одобрење странке да би са нама разговарао. Чекаћемо, али ако не буде интересовања кренућемо у даље преговоре.

- Простом математиком видљиво је да су могуће различите комбинације – рекао је јуче за „Политику” Зоран Алимпић, в. д. градоначелника.

На питање да ли је могуће да ДС и ДСС образују власт у граду, а да буду у супротним таборима у Скупштини Србије, Алимпић је рекао да је то могуће и да се не би догодило први пут.

– Већ смо са ДСС-ом делили власт у граду, иако је ДС био опозиција у првом мандату Коштуничине владе. Да ли ће тако и овог пута бити зависи од челних људи ове две демократске странке – нагласио је Алимпић.

Кандидат ДС-а за градоначелника Драган Ђилас рекао је да је та странка спремна да сарађује са свима који имају исту идеју развоја Београда и залажу се за европске вредности. Истакао је и да су врата у Београду отворена свакоме ко у њему хоће да гради, како би постао светска метропола.

Да још ништа није готово, нагласио је јуче и Александар Вучић, кандидат СРС-а за градоначелника. После ових избора, како је он рекао, на којима је СРС добио 35 одсто гласова, ова странка је појединачно најјача у граду.

– Јасно је да би СРС, ДСС и СПС имали 58 мандата у Београду, а листа ДС-а са својим партнерима и са ЛДП-ом 52 мандата. У наредних неколико дана надам се да ћемо постићи одговарајући договор – рекао је Вучић на јучерашњој конференцији за новинаре, истичући да није немогуће да он буде и нови градоначелник.

У Градском одбору ДСС-а јуче нису били расположени да одговоре с ким ће у коалицију, јер је сада јасно да ће управо одлука  „народњака” бити пресудна за формирање нове градске власти. Кандидат коалиције ДСС–НС за градоначелника Александар Поповић изјавио је да ће ова коалиција, ако буде у прилици да учествује у градској власти „то учинити с партнерима са којима буду могли да спроведу основе свог програма”. Ипак, кога ће ова коалиција подржати зависи од Градског одбора ДСС-а, али и челних људи странке.

За разлику од републичких избора где су социјалисти одлучујући тег на изборној ваги, у Београду су значајни само у случају да се претходно договоре СРС и ДСС. Жарко Обрадовић, заменик председника СПС-а, рекао је јуче за „Политику” да за сада нису разговарали ни са једном политичком партијом, али је подсетио да се социјалисти залажу за смену градске власти.

– Очекујемо да нас позову на разговор странке које желе нашу подршку. Не бих лицитирао о могућој коалицији, али све је могуће – истакао је Обрадовић, кандидат социјалиста за градоначелника.

Док се политичке калкулације захуктавају из Градске изборне комисије подсећају да је председник градског парламента дужан да у року од 15 дана, од дана објављивања званичних резултата избора, закажеконститутивну седницу Скупштине града. Два месеца је рок да се формира градски парламент који би до тада требало да добије верификациону комисију, секретара и председника скупштине. Месец дана после тога потребно је формирати извршну власт, односно изабрати градоначелника и састав градског већа. Према речима Зорана Алимпића, у идеалним околностима Београђани би новог градоначелника могли да добију најкасније до 12. августа. Услов је да не буде озбиљнијих жалби или покретања судских процеса због неправилности насталих у току избора, што би могло чак да доведе и до понављања избора на неким од бирачких места, па тако и успори формирање нове власти у Београду.