Пријавило се око 6.000 штедиша из бивших република СФРЈ

Око 6.000 старих штедиша и њихових наследника тражи свој новац положен код домаћих банака и њихових филијала у бившим републикама. Број оних којима држава Србија треба да исплати стара потраживања још није коначан, јер рок за пријаву још траје. Коначан датум до када могу да поднесу захтев је 23. фебруар ове године. Иначе, то је продужени рок, јер је у првобитном, који је Управа за јавни дуг Министарства финансија објавила у фебруару 2017. године, то био март 2018. године.

Ради се о неисплаћеној девизној штедњи која је положена до 27. априла 1992. године код банака са седиштем на територији Србије и њиховим филијалама на територији бивших република СФРЈ.

У Министарству финансија кажу да ће обавезе према штедишама, којима се призна право на исплату девизне штедње и износ штедног улога, бити замењене у амортизационе обвезнице. Оне ће се исплаћивати у десет једнаких полугодишњих рата, које доспевају сваког 31. августа и 28. фебруара, почев од 31. августа ове године и закључно са 29. фебруаром 2024. године.

Сада још увек није познато колико пара они потражују, међутим колико год била та сума они неће моћи да добију више од 310 милиона евра, јер је тако дефинисано законом о јавном дугу.

– Тачан број штедиша, који ће остварити право на девизну штедњу, знаће се након завршетка пријављивања потраживања 23. фебруара ове  године, односно по завршетку свих радњи прописаних законом и подзаконским актима. Тек тада се утврђује укупан број признатих пријава потраживања и укупан износ тако утврђене штедње – кажу у министарству.

Напомињу да право на стару штедњу сада остварују како грађани који су у протеклом периоду били првобитни носиоци девизне штедње са територија бивших република СФРЈ и који су услед свих дешавања променили пребивалиште, од којих се неки сада налазе у Србији, тако и њихови наследници. Законом о регулисању јавног дуга по основу неисплаћене девизне штедње грађана положене код банака чије је седиште на територији Србије и њиховим филијалама на територијама бивших република СФРЈ дефинисан је максимални износ потраживања до 310 милиона евра.

Подсећања ради, држављани Србије, који су имали штедњу у банкама на овој територији, исплаћени су у потпуности 2016. године када је доспела на наплату последња 14. рата.

Од 2002. године њима је исплаћено 3,6 милијарди евра.