Тридесет милиона долара на дан

Уговор о оснивању СИП-а кинеска и сингапурска влада потписали су 26. фебруара 1994. године, а пројекат је почео са реализацијом 12. маја исте године. Почетни капитал износио је 125 милиона долара, од чега је кинески део био 52 одсто, сингапурски 28 одсто, а остатак заинтересованих приватних корпорација. Данас се у СИП-у налази преко 2.600 страних предузећа, међу којима 64 од 500 највећих у свету. За протеклих дванаест година она су инвестирала око 27 милијарди долара, док су домаће фирме уложиле 70 милијарди јуана (седам милијарди евра).

Званичници СИП-а тврде да темпо улагања износи 30 милиона долара дневно. Организациони модел у потпуности је сингапурски. У западном и источном делу СИП-а налазе се две слободне развојне зоне, на једној страни језера Ђинђи је административни центар, а на другој интернационални научни парк. Поред језера Душу подигнути су универзитетски град, парк за индустријске иновације и "беј" за биолошка истраживања. Јангченг језеро на северу предвиђено је да буде нова интернационална туристичка зона, а недалеко од њега смештен је још један научно-развојни центар (SIP Science Hub).

Делатност у СИП-у глобално се може поделити на компаније које се баве транзисторском индустријом (производњом интегралних кола), оптичко-електричном индустријом и производњом компонената за аутомобиле и авионе марке "боинг" и "ербас". Овде су "Самсунг", "Хитачи", "Јуда", "Сименс", "Бош", "Фуџицу", "Филипс", "Алкател", "Нокија", "Лоџитек"... У фабрици "Хајгер" у сарадњи са шведском "Сканијом" производе се аутобуси, који су недавно испоручени и за тржиште БиХ и Хрватске.

Прошле године СИП је остварио укупан извоз од 25 милијарди долара. Пословање компанија прати преко 100 банака и финансијских институција, а дозвола за отварање предузећа (која земљиште добијају у закуп на 50 година) чека се највише седам до десет дана, о чему се стара такозвани једностопни услужни центар.

Љубазни домаћин Љу Кјанг каже нам да је у СИП-у запослено 420.000 радника, од којих 270.000 живи у овом јединственом "њу-тек ситију" света (на планети постоји само девет сличних зона). Њима су на располагању станови у новосазиданим небодерима, хипермаркети најпознатијих трговинских кућа ("Волмарт", "Карфур", "Теско"...), обданишта, централна болница од 110.000 квадрата и 1.000 постеља, приватне клинике и домови здравља у сваком "селу".

У СИП-у су отворени Научни и технолошки универзитет Кине, Национални универзитет Сингапура, Нанџинг универзитет, Ксијан Ђијао Тонг универзитет, Ливерпул универзитет, Универзитет из Дејтона... Кинески индустријски парк има и конгресну дворану, хотеле са пет звездица, ласерску фонтану, брижљиво одржаване паркинге и неговане дрвореде, где је свако младо стабло посебно учвршћено.

Просечна плата запослених већа је него у другим градовима и развојним зонама Кине. На годишњем нивоу износи око 30.000 јуана (3.000 евра) за радника, и око 11.800 јуана за радника сељака, категорију запослених која живи на сеоском подручју и има мање трошкове.