Trideset miliona dolara na dan

Ugovor o osnivanju SIP-a kineska i singapurska vlada potpisali su 26. februara 1994. godine, a projekat je počeo sa realizacijom 12. maja iste godine. Početni kapital iznosio je 125 miliona dolara, od čega je kineski deo bio 52 odsto, singapurski 28 odsto, a ostatak zainteresovanih privatnih korporacija. Danas se u SIP-u nalazi preko 2.600 stranih preduzeća, među kojima 64 od 500 najvećih u svetu. Za proteklih dvanaest godina ona su investirala oko 27 milijardi dolara, dok su domaće firme uložile 70 milijardi juana (sedam milijardi evra).

Zvaničnici SIP-a tvrde da tempo ulaganja iznosi 30 miliona dolara dnevno. Organizacioni model u potpunosti je singapurski. U zapadnom i istočnom delu SIP-a nalaze se dve slobodne razvojne zone, na jednoj strani jezera Đinđi je administrativni centar, a na drugoj internacionalni naučni park. Pored jezera Dušu podignuti su univerzitetski grad, park za industrijske inovacije i "bej" za biološka istraživanja. Jangčeng jezero na severu predviđeno je da bude nova internacionalna turistička zona, a nedaleko od njega smešten je još jedan naučno-razvojni centar (SIP Science Hub).

Delatnost u SIP-u globalno se može podeliti na kompanije koje se bave tranzistorskom industrijom (proizvodnjom integralnih kola), optičko-električnom industrijom i proizvodnjom komponenata za automobile i avione marke "boing" i "erbas". Ovde su "Samsung", "Hitači", "Juda", "Simens", "Boš", "Fudžicu", "Filips", "Alkatel", "Nokija", "Lodžitek"... U fabrici "Hajger" u saradnji sa švedskom "Skanijom" proizvode se autobusi, koji su nedavno isporučeni i za tržište BiH i Hrvatske.

Prošle godine SIP je ostvario ukupan izvoz od 25 milijardi dolara. Poslovanje kompanija prati preko 100 banaka i finansijskih institucija, a dozvola za otvaranje preduzeća (koja zemljište dobijaju u zakup na 50 godina) čeka se najviše sedam do deset dana, o čemu se stara takozvani jednostopni uslužni centar.

Ljubazni domaćin Lju Kjang kaže nam da je u SIP-u zaposleno 420.000 radnika, od kojih 270.000 živi u ovom jedinstvenom "nju-tek sitiju" sveta (na planeti postoji samo devet sličnih zona). Njima su na raspolaganju stanovi u novosazidanim neboderima, hipermarketi najpoznatijih trgovinskih kuća ("Volmart", "Karfur", "Tesko"...), obdaništa, centralna bolnica od 110.000 kvadrata i 1.000 postelja, privatne klinike i domovi zdravlja u svakom "selu".

U SIP-u su otvoreni Naučni i tehnološki univerzitet Kine, Nacionalni univerzitet Singapura, Nandžing univerzitet, Ksijan Đijao Tong univerzitet, Liverpul univerzitet, Univerzitet iz Dejtona... Kineski industrijski park ima i kongresnu dvoranu, hotele sa pet zvezdica, lasersku fontanu, brižljivo održavane parkinge i negovane drvorede, gde je svako mlado stablo posebno učvršćeno.

Prosečna plata zaposlenih veća je nego u drugim gradovima i razvojnim zonama Kine. Na godišnjem nivou iznosi oko 30.000 juana (3.000 evra) za radnika, i oko 11.800 juana za radnika seljaka, kategoriju zaposlenih koja živi na seoskom području i ima manje troškove.