Оправдано улагање у здравство

Одлука садашњих власти да више и брже улажу у здравствени простор и савремену опрему је оправдана. Уосталом, само су здравство и култура доживотно заједнички именитељ свих становника. Београђани и сви становници Србије заслужују много боље услове здравствене заштите. Његош је писао да се срце весели кад човек види лепо. Садашњи пријемни ходник елитне (по стручности) болнице „Дедиње” растужује. Охрабрује сазнање да ће се привести намени давно (самодоприносом) озидани спратови и укупно новим пројектом Клиничког центра Србије обухватити сто тридесет хиљада квадратних метара.

После Клиничког центра у Нишу и Дома здравља на Лабудовом брду у Раковици, добро је кренуло... У здравље!

Све то ме подсетило на давну 1982. годину, када је у Београду одлучено да се распише  референдум за изградњу клиничког центра. Мени је поверено да напишем текст за летак (писмо) за 920.000 Београђана. У тексту сам замолио Београђане да се тајно, солидарно, према сопственом уверењу и одговорности изјасне о самодоприносу. Писмо је верификовано на састанку тридесетак угледних књижевника, новинара и политичара. Душко Радовић ми је помогао да разрешим дилему да ли да напишем Београђани или грађани. Радовић је казао: „Београђани, то је топлије и одређеније”. На основу новинарског искуства, пре штампања одем у БИГЗ. Тамо, њихов лектор преправи на – грађани!

Београђани су прихватили да пет година од плате или пензије издвајају 1,9 одсто. Најсиромашнији су били поштеђени те обавезе. Највише пара било је намењено за снабдевање водом – један одсто, градски саобраћај – 0,6 одсто и за изградњу клиничког центра од тридесет хиљада квадрата – 0,3 одсто. Договорено је да Република Србија за клинички центар уплаћује једнак износ прикупљен самодоприносом. Рокови градње свих објеката утврђени су од 1983. до краја 1986. године. Зашто све није ишло по плану, тешко је објаснити.

Шпиро Соломун,

Београд