Буди се староградска лепотица

„Пре десетак година радио сам у Улици цара Лазара. Сваки дан, када бих на путу до посла пролазио преко Топличиног венца у очи ми је упадала раскошна, али пропала зграда на углу Грачаничке и Улице Вука Караџића. Није ми било јасно како надлежни могу да дозволе да таква београдска здања упорно нагриза зуб времена. Зато сам се баш обрадовао када сам недавно, после дуже времена, пролазио овим делом града и видео да се коначно сређује фасада овог прелепог здања”, са нашом редакцијом овај детаљ са престоничких улица ових дана је поделио суграђанин Драган Бојић.

Здање у Грачаничкој 18 које је Бојићу пре десетак година привукло пажњу, а које је деценијама пропадало, јесте кућа трговца Милана А. Павловића и та зграда има статус споменика културе. Мајстори на њеној фасади, крову и куполи раде седмицама уназад и, како се чини, ова уснула староградска лепотица ускоро ће, после много година, засијати.

На већем делу зграде која је подигнута 1912. сређени су декоративна пластика и прозори, а мајстори су тренутно фокусирани на угаони део и куполу.

Ово здање, како се наводи у Каталогу непокретних културних добара на подручју Београда, урађено је према пројекту архитекте Николе Несторовића. Подигнуто је као угаона стамбена зграда и било је предвиђено да то буде један стан који се развија око централног хола. Фасада зграде која многима привлачи пажњу има елементе академизма и сецесије.

Како се истиче у хроникама посвећеним овој згради, она је 1912. подигнута на плацу који је раније припадао Живку Карабиберовићу, некадашњем председнику београдске општине. Али, од настанка до данас угаоно задње са приземљем и спратом више пута је мењало намену због чега је више пута и дограђивано и преграђивано.

Павловић је породичну кућу у међуратном периоду издавао посланству Велике Британије, када је унутрашњост здања претрпела измене. Зграда је у прошлости била и дом Кола дунавских јахача „Кнез Михаило” због чега је позната и као Џокеј клуб. Овом клубу, како се наводи, Павловићеви наследници здање су продали крајем двадесетих година 20. века. На згради су и тада рађене измене и преправке и тада је у њој отворен и ресторан, односно дворана за забаве.

У току нацистичке окупације, како је забележено, ово здање било је дом организације која се бавила неговањем немачке културе и језика. Као и многим другим старим престоничким зградама, и њој је после Другог светског рата промењена намена, па је у Грачаничку 18 усељен Институт за криминолошка и социолошка истраживања.