Кораци за увођење доживотне робије

Радна група за измену и допуну Кривичног законика, коју је Министарство правде основало крајем претходне године, радиће на преиспитивању санкција за одређена кривична дела, на дефинисању доживотне казне затвора, али и одређивању нових мера за вишеструке повратнике, односно лица која понављају кривична дела. Предводиће је професор др Зоран Стојановић. Чланови ове радне групе биће представници Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва, струковних удружења и институција, као и представници министарстава унутрашњих послова, здравља и правде, али и Фондације „Тијана Јурић” и Аутономног женског центра.

– Чланови радне групе дефинисаће тачно сва кривична дела за која је потребно изменити опсег кривичних санкција, као и законе које је потребно усагласити с предложеним изменама КЗ-а. Очекујемо да ће у наредних месец дана радна група израдити нацрт измена и допуна Кривичног законика како би се даље наставило с процедуром усвајања нових законских мера – речено је „Политици” у Министарству правде.

Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић”, која је у оквиру народне иницијативе сакупила готово 160.000 потписа грађана за измену Кривичног законика и предложила увођење казне доживотног затвора за убиство детета, малолетника или трудне жене, каже за наш лист да је одређен њихов представник у радној групи. То ће бити адвокат Маја Атанацковић, правни заступник фондације, која је учествовала у писању предлога измене поменутог закона.

Јурић каже да се нада да ће предлог, када стигне у парламент, ујединити власт и опозицију и да ће ствар, за коју се фондација бори већ две године, бити окончана.

– После толико времена и нашег упорног инсистирања, лобирања, разговарања, прикупљања потписа, организовања округлих столова, нико није нашао за сходно да нас позове, да разговара с нама док то није дошло пред свршен чин. Сада се одједном неке организације и удружења јављају и праве проблем око онога за шта се залажемо. Пре прикупљања потписа смо дуго радили на анализи могућности увођења казне доживотног затвора, њеним предностима, манама, али и колики би били трошкови увођења оваквог система – каже Јурић за „Политику”.

И адвокати су изабрали представнике за радну групу Министарства правде, али ће њихова имена саопштити тек пошто тај предлог усвоји Управни одбор.

Адвокат Зора Добричанин Никодиновић, која води Радну групу за кривично право у Адвокатској комори Србије, каже за „Политику” да би институт доживотног затвора, чије је увођење најавио председник Александар Вучић, био нов институт у нашем кривичном законодавству и правног система у целини. Имајући то у виду, каже она, адвокатура има обавезу да се озбиљно посвети идеји за њену евентуалну имплементацију у наш правни систем.

– У друштву заснованом на владавини права, адвокат има висок степен професионалне одговорности која проистиче из обавеза да своје знање и способност подједнако посвети клијентима и интересима законитости и правде. Измене и допуне Кривичног законика представљају промене системског закона и томе треба приступити с великом озбиљношћу и кроз редовну законску процедуру. На томе максимално озбиљно учешће треба да узме и широка стручна јавност. Темељне измене нашег кривичног законодавства су потребне и пожељне и адвокатура у томе жели да учествује и да свој допринос. Од увођења тежих и строжих кривичних санкција, пооштравања казнене политике и политике кажњавања у борби против криминала, за сузбијање вршења кривичних дела и учинилаца важнија је ефикасност – сматра Добричанин Никодиновић.

Када то каже она мисли на извесност да ће извршиоци кривичних дела бити откривени кроз законит поступак откривања кривичних дела и учинилаца, законито и благовремено прикупљање доказа од стране МУП-а и јавних тужилаштава.

– Дакле, правилност поступка, обезбеђење доказа и законит судски поступак спроведен од стране стручног, непристрасног, одговорног и независног судства, стандарди су кроз које се истовремено остварују грађанска права окривљених и оштећених, али и независност судија. Тако се остварује и општи интерес, правна сигурност и владавина права у систему поделе власти, за шта се адвокатура као уставна категорија у потпуности залаже – наводи Зора Добричанин Никодиновић. Она додаје да је то и већинско мишљење њених колега.

Неопходно унапређење полиције

Судија Вишег суда у Београду Александар Трешњев, који је Малишу Јевтовићу изрекао максималну казну од 40 година затвора због силовања и убиства трогодишње Катарине Каје Јовановић, сагласан је да се у кривично правни систем Србије за најтеже облике кривичних дела уведе казна доживотног затвора.

– У нашем правном систему казне су високо постављене. Моје мишљење је да недостаје казна доживотног затвора, али и да постојеће казне нема потребе пооштравати с обзиром на то да већ постоји велики распон између доње и горње границе прописане казне које судије могу да користе. Чињеница да судије изричу казне у њеној доњој половини говори да су оне високо постављене – наводи Трешњев.

Он сматра и да би борба против криминалитета била успешнија када би се спровеле опсежне мере на унапређењу полиције и њеном оспособљавању да препозна одређене облике криминалитета.