Када ће „вечни” Инцко напустити кормило ОХР-а?
Ускоро се (26. марта) навршава десет година откако је за кормилом ОХР-а у БиХ аустријски дипломата словеначког порекла Валентин Инцко, некадашњи амбасадор алпске републике у БиХ (1996–1999), као и почасни грађанин Сарајева. Чему овај дипломата дугује толику „вечност” и поред бројних критика, које су стизале посебно из Бањалуке, али у последње време све више и из Мостара, мада ни у Сарајеву многи нису баш одушевљени његовим десетогодишњим „безличним” столовањем у ОХР-у?
Имао је низ контрадикторних потеза и изјава. Својевремено је, вероватно „намерним лапсусом”, повукао запањујућу паралелу између тзв. Независне државе Хрватске и једног од ентитета БиХ, Републике Српске. Многи му замерају и што у својим полугодишњим извештајима пред Генералном скупштином Савета безбедности УН није увек адекватно наглашавао сву опасност која БиХ прети од радикалних екстремиста, посебно оних који су основали и прве енклаве ИД у Европи. Ипак два „пропуста” овог полупротектора била су посебно у жижи.
Први је његово бечко сликање са екстремним вехабијом Н. А. склоним не само повременим кићењима фашистичким симболима и регрутовању „светих ратника” за сиријско ратиште, већ и контактирању преко „Фејсбука” са некадашњим вођом одреда „Муџахедин” у БиХ, Египћанином Имадом (Есламом) Е, терористом који је у Египту осуђен на десет година затвора због саучесништва у терористичком нападу у Луксору, 17. новембра 1997, када је погинуло 62 страних туриста. И мада је касније поднео тужбу против овог вехабије, над Инцковом биографијом остала је да лебди и та несхватљива несмотреност.
Ако се у овом случају још и могао правдати незнањем, онда нема оправдања што 19. августа 2016. у Доњој Градини није присуствовао болном обележавању 75-годишњице почетка стравичних усташких злочина, које су пакленици НДХ починили у Јасеновцу, уз благослов нацистичке Немачке и Аустрије.
А посебан злочиначки удео у страдању око 50.000 жена, деце и стараца са Козаре имао је тада и његов „земљак” Курт Валдхајм, некадашњи обавештајац нацистичког злочинца Александера Лера. Стога, макар раније и долазио у Доњу Градину, света дужност налагала је Инцку да обавезно присуствује и том обележавању, и то не само као високи представник.
Слободан Стајић,
публициста из Сарајева
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


