Мањак страних улагања гуши привреду БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Шест деценија биће потребно Босни и Херцеговини да овим темпом раста достигне стандард Европске уније, израчунао је Емануел Салинас, шеф Светске банке за БиХ. А дотад, показују друга истраживања УН, ту би могло живети тек око два милиона становника.

Ако је судити по званичним подацима, прогнозе су суморне. БиХ никако да се одлепи од просечних стотинaк милиона евра страних инвестиција годишње.

Има ли посустала економија БиХ шансу без привлачења страних а и домаћих инвестиција и да ли се странци све више занимају само за – домаћу радну снагу? Могао би се стећи утисак да су страни улагачи променили тактику. На пример, један предстојећи сајам запослења у организацији словеначких привредника, већ други пут, медији најављују за – Бањалуку. Но, овдашње становништво неће бити запослено у РС или БиХ. У случају договора радно место их чека у – Словенији. Јавност са занимањем ишчекује и ефекте либерализације немачког тржишта рада – што би могло придонети још већој емиграцији радника.

Економисти властима сугеришу како је једини начин да приволе становништво да остане – привлачење страних инвестиција. Оне су достигле неславан историјски минимум. Док се земља већ две деценије гуши у етничким полемикама, страни улагачи лане су у БиХ инвестирали тек 120 милиона евра, незнатно више него годину раније. Економистима тај износ улагања личи на само једну солидну страну инвестицију.

Овај ниво притицања страног капитала чак је и испод просека када се поглед врати петнаест година уназад. У том периоду, то јест од 2004. па до данас, просечно је у БиХ улагано око 250 милиона евра. Уз изузетак 2007, која је била рекордна са 1,3 милијарде евра страних инвестиција. Те године је „Телеком Србија” купио „Телеком Српске”.

А 2008. је тек нешто више од 20 милиона евра уложено у БиХ, док је 2010. и 2012. било по 155 милиона евра инвестиција, а 2011. године 128 милиона евра, да би две године касније било уложено 104 милиона евра. Страни инвеститори су 2014. у БиХ уложили 208 милиона евра.

„Независне” су контактирале економисте који су навели да се може веома јасно видети да је „укупан ниво инвестиција у БиХ на нивоу једне године толико мали да једна мало већа инвестиција може да значајно утиче на укупне податке”. Лист наводи да је Србија у само четири месеца прошле године остварила директних страних инвестиција у висини од безмало милијарду евра.

Део разлога за такво стање за наш лист даје економиста Зоран Павловић: „БиХ са својом наизглед нестабилном ситуацијом не одаје слику земље са добром пословном климом. Странци су резервисани јер немају безбедност за свој новац. Једном Швеђанину изгледа као да ћемо сутра да заратимо, јер не мора нужно да зна да је све то локални фолклор за стицање минималне количине гласова. Зато је ниво инвестиција изузетно низак.” Србија је са милијарду евра инвестиција у БиХ међу прве три земље, одмах иза Аустрије (1,4 милијарде евра) и Хрватске (1,1 милијарде евра). Следе Словенија, Холандија, Русија... Уз све недостатке који би се могли набрајати када је реч о страним инвестицијама и односу власника капитала према домаћим радницима, економисти су најчешће на становишту да је, по тренутно важећим правилима светске економије и наслеђеног стања у земљама региона, тешко на други начин наћи решење за масовније запослење грађана, а тиме и економски раст државе.

„Економија нам није у фокусу, мада је, додуше, експозе премијера РС Радована Вишковића доминантно усмерен управо на привреду, јавна предузећа и фондове, па је утисак да постоји интенција да се вратимо пословној клими и ономе што је заиста важно. Када већ фабрике не долазе у БиХ, наши људи гледају како да оду у иностранство, организују се сајмови где се праве селекције кадрова, како би на терену изабрали најбоље, уместо да привреду преселе у БиХ”, сагласан је и Павловић.

Да није све без изгледа за успех, сведоче и неки светли примери. „Евроблиц” се недавно позабавио успешним срединама у РС, а то су најпре Дервента, Котор Варош и Лакташи, где „привреда цвета”. Дервента већ пету годину заредом, по подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, има најнижу стопу незапослености у БиХ, а начелник општине Милорад Симић се жали на недостатак радне снаге. Од 98 привредних субјеката, њих 31 у тој општини су оне са страним капиталом, из Аустрије, Италије, Немачке. Најмању стопу незапослености одмах после Дервенте има градић Котор Варош, на тридесетак километара од Бањалуке. Дервента, Котор Варош и Лакташи имају нешто нижа примања у односу на републички просек, јер је највећи део запослених у привреди.