Споменик краљу Петру Првом у Штитару

У божићном двоброју „Политике” дирнуо ме текст госпође Олге Јанковић о споменику краљу Петру Првом Карађорђевићу. Веома сам се растужила када сам прочитала где је завршио споменик. Споменици су део прошлости, треба их чувати, јер да није било прошлости, не бисмо имали садашњост, ни будућност.

Многа места у Србији имају споменик краљу Петру Првом. Тако се у селу Штитар, код Шапца налази величанствен споменик краљу Петру, на којем су урезана имена Штитараца који су погинули у Првом светском рату. На споменику је и порука која опомиње: „Благо гробу и у тами што се сјаји/ ком кандило припаљују нараштаји”!

Као доказ шаљем фотографију коју је мој отац Милорад-Лала Маричић, учитељ, снимио пре више од 80 година. Био је велики заљубљеник у фотографију а фотоапаратом је овековечио Мачву ондашњег времена.

Надам се да ће овај мој скромни прилог допринети очувању наших споменика, сећајући се и одајући пошту прецима, не заборављајући од кога смо потекли.

Рекла бих нешто и о оштећеној бисти Бранимира Ћосића, књижевника рођеног у Штитару, чији су родитељи били учитељи. Апелујем на поштоване културне и јавне раднике, драге Штитарце, да учине нешто да школско дворите поново краси то лепо, младо, умно лице. Аутор „Покошеног поља”, „Десет писаца, десет разговора”, „Врзиног кола”, „Два царства” и збирке приповедака „Као протекле воде” то је заслужио.

Борка Маричић-Тричковић,

Нови Сад