Лукашенко тестира савез с Путином

Александар Лукашенко већ 24 године води Белорусију, тако да се понекад западним државама учини да је спреман на озбиљно удаљавање од Русије, која му свих ових деценија помаже да остане на власти – а онда се покаже да је само вешто покушавао да постигне највише што може са обе стране. Овог пута руски „порески маневар” у нафтној сфери у комбинацији с притиском опозиције натерао је Лукашенка да умирује јавност, више светску него домаћу, рекавши да неће продати суверенитет државе за нафту.

Русија је, наиме, планирала да у периоду од 2019. до 2024. године реализује такозвани порески маневар, односно да постепено укине извозне царине на нафту, а да повећа пореске стопе за корисне сировине. То Белорусији доноси додатне трошкове због очекиваног повећања цена руске нафте и смањења извозних царина за нафтне прерађевине. Званични Минск инсистира на компензацији негативних последица најављеног „пореског маневра” у нафтном сектору. Процена је да би у поменутом периоду од шест година изгубио 11 милијарди долара, а да би мањак у буџету само у текућој години износио 300 милиона долара. Белорусија је део те руске нафте продавала Украјини и наравно зарађивала. Од октобра прошле године Русија је обуставила испоруке нафте и нафтних деривата Белорусији преко границе која јој је потребна за властите потребе.

У преговорима о регулисању тих проблема Руси су покренули и питање степена усклађености економских односа двеју држава на основу договора о стварању Савезне државе Белорусије и Русије, потписаног 8. децембра 1999. године. Руски премијер Дмитриј Медведев је средином прошлог месеца рекао да је Русија спремна да реализује све тачке споразума о стварању савезне државе, укључујући формирање јединственог центра за емисију новца, јединствене царинске службе, суда и привредне коморе.

Док радне групе Русије и Белорусије заседају и траже решење, Путин говори о унапређењу билатералних односа и повећању робне размене, а Лукашенко се понаша као да се ништа озбиљно не догађа у односима двеју држава. Он је за Нову годину руском председнику послао по џак четири врсте кромпира и домаћу сланину. Овај необичан поклон узгојен је на Лукашенковом имању, а већ је годинама познато да белоруски председник учествује у убирању плодова са својим сином Николајем, који га иначе прати и у свим државним посетама. За овај догађај везана је и једна анегдота, коју Лукашенко није доживео као увредљиву. Он је, наиме, Путина питао шта да му поклони за новогодишње празнике, на шта је руски председник одговорио: „А шта се може тражити из Белорусије? Кромпир и сланина.”

Економске трзавице на линији Минск–Москва трају већ годинама. Белоруска влада је пре две године била шокирана рачуном за гас (Русима су дуговали око 517 милиона евра). После оштрих протеста у Белорусији, Руси су сасекли снабдевање сировом нафтом, кључног артикла у трећини производа које Белорусија извози. Руси су потом изнели податак да их је продаја јефтине сирове нафте Белорусији од 2011. до 2015. коштала губитка 20 милијарди евра.

Сукоб је ескалирао. Лукашенко је говорио отворено о томе како их Русија дави, потом је укинуо визе за улазак у Белорусију за краткорочна путовања из више од 80 држава, укључујући ЕУ и САД. Русија је у страху од несметаног уласка непожељних појединаца у државу са белоруске стране брзо успоставила граничне контроле, што је Лукашенко прокоментарисао речима „да би то могло изазвати озбиљан сукоб”.

Ипак, у сфери војног сукоба, Белорусија нема дилеме – остаје уз Русију. У новембру је, приликом пољског захтева да САД формирају сталну војну базу „Форт Трамп”, Лукашенко одмах одговорио да ће онда они одмах разместити „нешто руско”.

Војна опредељеност ка Русији није Лукашенка ометала да учини неке потезе који су наговештавали да је спреман да државу отвори ка Западу. Уочи председничких избора 2015. пуштени су политички затвореници, избори су протекли уз мање инцидената, а ЕУ је као подстицај укинула готово све санкције Белорусији и њеном лидеру, кога су до тада звали „последњи европски диктатор”.

Иако се Лукашенко јавно извинио Путину због „бурне” расправе почетком децембра прошле године на седници Врховног савета Евроазијског економског савеза (који чине Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија, а Молдавија има статус посматрача), он је веома упорно и оштро указивао на неравноправан положај Белорусије у висини цене гаса (129 долара за кубни метар) у односу на цену коју плаћају руски становници (70 долара), док је Путин сматрао да је она ниска у односу на Немачку (250 долара). У тој расправи која ја поприлично трајала, Лукашенко је чак „потегао” и питање савезништва Белорусије и Русије у рату против Немачке, на шта је Путин одговорио да Минск има значајну предност због споразума о Савезној држави са Русијом и да није њега цена би вероватно била 200 долара.

Добра воља да ускладе обостране интересе постоји, питање је само колико ће дубоко морати да се иде у интеграцију да би се дошло до прихватљиве цене.