Lukašenko testira savez s Putinom

Aleksandar Lukašenko već 24 godine vodi Belorusiju, tako da se ponekad zapadnim državama učini da je spreman na ozbiljno udaljavanje od Rusije, koja mu svih ovih decenija pomaže da ostane na vlasti – a onda se pokaže da je samo vešto pokušavao da postigne najviše što može sa obe strane. Ovog puta ruski „poreski manevar” u naftnoj sferi u kombinaciji s pritiskom opozicije naterao je Lukašenka da umiruje javnost, više svetsku nego domaću, rekavši da neće prodati suverenitet države za naftu.

Rusija je, naime, planirala da u periodu od 2019. do 2024. godine realizuje takozvani poreski manevar, odnosno da postepeno ukine izvozne carine na naftu, a da poveća poreske stope za korisne sirovine. To Belorusiji donosi dodatne troškove zbog očekivanog povećanja cena ruske nafte i smanjenja izvoznih carina za naftne prerađevine. Zvanični Minsk insistira na kompenzaciji negativnih posledica najavljenog „poreskog manevra” u naftnom sektoru. Procena je da bi u pomenutom periodu od šest godina izgubio 11 milijardi dolara, a da bi manjak u budžetu samo u tekućoj godini iznosio 300 miliona dolara. Belorusija je deo te ruske nafte prodavala Ukrajini i naravno zarađivala. Od oktobra prošle godine Rusija je obustavila isporuke nafte i naftnih derivata Belorusiji preko granice koja joj je potrebna za vlastite potrebe.

U pregovorima o regulisanju tih problema Rusi su pokrenuli i pitanje stepena usklađenosti ekonomskih odnosa dveju država na osnovu dogovora o stvaranju Savezne države Belorusije i Rusije, potpisanog 8. decembra 1999. godine. Ruski premijer Dmitrij Medvedev je sredinom prošlog meseca rekao da je Rusija spremna da realizuje sve tačke sporazuma o stvaranju savezne države, uključujući formiranje jedinstvenog centra za emisiju novca, jedinstvene carinske službe, suda i privredne komore.

Dok radne grupe Rusije i Belorusije zasedaju i traže rešenje, Putin govori o unapređenju bilateralnih odnosa i povećanju robne razmene, a Lukašenko se ponaša kao da se ništa ozbiljno ne događa u odnosima dveju država. On je za Novu godinu ruskom predsedniku poslao po džak četiri vrste krompira i domaću slaninu. Ovaj neobičan poklon uzgojen je na Lukašenkovom imanju, a već je godinama poznato da beloruski predsednik učestvuje u ubiranju plodova sa svojim sinom Nikolajem, koji ga inače prati i u svim državnim posetama. Za ovaj događaj vezana je i jedna anegdota, koju Lukašenko nije doživeo kao uvredljivu. On je, naime, Putina pitao šta da mu pokloni za novogodišnje praznike, na šta je ruski predsednik odgovorio: „A šta se može tražiti iz Belorusije? Krompir i slanina.”

Ekonomske trzavice na liniji Minsk–Moskva traju već godinama. Beloruska vlada je pre dve godine bila šokirana računom za gas (Rusima su dugovali oko 517 miliona evra). Posle oštrih protesta u Belorusiji, Rusi su sasekli snabdevanje sirovom naftom, ključnog artikla u trećini proizvoda koje Belorusija izvozi. Rusi su potom izneli podatak da ih je prodaja jeftine sirove nafte Belorusiji od 2011. do 2015. koštala gubitka 20 milijardi evra.

Sukob je eskalirao. Lukašenko je govorio otvoreno o tome kako ih Rusija davi, potom je ukinuo vize za ulazak u Belorusiju za kratkoročna putovanja iz više od 80 država, uključujući EU i SAD. Rusija je u strahu od nesmetanog ulaska nepoželjnih pojedinaca u državu sa beloruske strane brzo uspostavila granične kontrole, što je Lukašenko prokomentarisao rečima „da bi to moglo izazvati ozbiljan sukob”.

Ipak, u sferi vojnog sukoba, Belorusija nema dileme – ostaje uz Rusiju. U novembru je, prilikom poljskog zahteva da SAD formiraju stalnu vojnu bazu „Fort Tramp”, Lukašenko odmah odgovorio da će onda oni odmah razmestiti „nešto rusko”.

Vojna opredeljenost ka Rusiji nije Lukašenka ometala da učini neke poteze koji su nagoveštavali da je spreman da državu otvori ka Zapadu. Uoči predsedničkih izbora 2015. pušteni su politički zatvorenici, izbori su protekli uz manje incidenata, a EU je kao podsticaj ukinula gotovo sve sankcije Belorusiji i njenom lideru, koga su do tada zvali „poslednji evropski diktator”.

Iako se Lukašenko javno izvinio Putinu zbog „burne” rasprave početkom decembra prošle godine na sednici Vrhovnog saveta Evroazijskog ekonomskog saveza (koji čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgizija, a Moldavija ima status posmatrača), on je veoma uporno i oštro ukazivao na neravnopravan položaj Belorusije u visini cene gasa (129 dolara za kubni metar) u odnosu na cenu koju plaćaju ruski stanovnici (70 dolara), dok je Putin smatrao da je ona niska u odnosu na Nemačku (250 dolara). U toj raspravi koja ja poprilično trajala, Lukašenko je čak „potegao” i pitanje savezništva Belorusije i Rusije u ratu protiv Nemačke, na šta je Putin odgovorio da Minsk ima značajnu prednost zbog sporazuma o Saveznoj državi sa Rusijom i da nije njega cena bi verovatno bila 200 dolara.

Dobra volja da usklade obostrane interese postoji, pitanje je samo koliko će duboko morati da se ide u integraciju da bi se došlo do prihvatljive cene.