И Микеланђело на потерници

Скупоцена уметничка слика „Мадона тишине” из 16. века чији је аутор Микеланђело, украдена је из Цркве Светог Лугеруса у граду Зеле, у Белгији.

Крађа се догодила средином јануара у рано јутро, око пет часова, када је младић обучен у црну одећу са капуљачом и црним ранцем провалио у цркву кроз сакристију. То је споредан улаз кроз просторију у католичкој цркви која служи свештеницима за пресвлачење пред службу. Сведок је испричао полицији да лопов није имао више од 20 година.

Слика на којој је представљена света породица са Јованом Крститељем као дететом, димензија је 145 пута 99 центиметара без рама. Фотографија овог уметничког дела сада је посредством Интерпола достављена свим полицијама и за њом се трага, као и за стотинама непроцењиво вредних украдених уметничких дела. На том списку одавно су неке слике Каравађа, Ван Гога, Вермера, Пикаса и других познатих уметника.

Одељење Интерпола које се бави крађама уметнина ажурирало је својеврсну потерницу за украденим уметничким делима, као што чини сваке године по два пута. У најновијем извештају, доступног ауторизованим корисницима аукцијских кућа и музеја, на првом месту је баснословно вредна златна круна из 17. века коју су непознати пљачкаши украли прошлог јула из катедрале Странгнас у близини Стокхолма. Две такве круне израђене за сахрану тадашњег краљевског пара, однели су лопови који су из цркве побегли чамцем и до данас нису ухваћени. Својеврсна потерница за уметнинама садржи фотографије и других највреднијих уметничких дела украдених широм света током прошле године. На њој су скупоцене слике, статуе али и вредни предмети које су лопови украли из музеја, галерија и цркава у Паризу, Визбадену, Бриселу…

Поред слика, икона и статуа, лопови краду саркофаге, велике комаде намештаја, лустере. Многе веома познате слике биле су више пута на мети лопова, а неке од њих су срећом враћене тамо где и припадају. Судбине неких од најпознатијих дела светске уметности личе на заплете криминалистичких филмова.

На дан отварања Зимских олимпијских игара у Лилехамеру, 12. фебруара 1994. године, двојица лопова украла су слику „Врисак” Едварда Монка из Националне галерије у Ослу и оставила поруку: „Хвала на лошем обезбеђењу.” Затим је музеју послата порука да, ако хоће, може да откупи „Врисак” за милион долара. Та понуда је одбијена али је полиција у мају успела да ухапси лопове и врати слику музеју.

Десет година касније, иста Монкова слика поново је била на мети лопова. Током 2005. и 2006. ухапшено је више особа које су оптужене за ову крађу. Неке су чак и осуђене, иако слика није нађена. У августу 2006. године норвешка полиција изненада је објавила да је нашла „Врисак” и то у много бољем стању него што би се могло очекивати. Занимљиво је да није саопштено где се и како слика појавила месецима након што су ухваћени крадљивци.

„Не брини, душо, ми смо полиција. Ово је вежба”, рекли су лопови збуњеној туристкињи са Новог Зеланда, пред чијим очима су 2003. двојица лопова кроз прозор једног дворца у Енглеској изнела Да Винчијеву „Мадону”. Четири године касније, представника енглеског војводе, власника слике, позвао је у посету мистериозни адвокат који је понудио да организује повратак слике за 72 сата.

Онда су тог адвоката посетила два полицајца на тајном задатку. Један се представио као стручњак за уметнине, а други као војводин агент. Слика је нађена и пребачена у адвокатску канцеларију у Глазгову. Адвокат је осумњичен за повезаност са лоповима. Војвода није доживео да слика буде поново окачена на зид дворца јер је изненада преминуо месец дана раније. Слика је пребачена у Шкотску националну галерију.

У међувремену, адвокат је успео да докаже да није крив и да је само посредовао између оних који су поседовали слику и правих власника и ослобођен је оптужби. Затим је тужио војводиног наследника и полицајце на тајном задатку тврдећи да му је на састанку обећана награда од четири милиона фунти за посредовање.

У Србији је пре неколико година нађена слика Пола Сезана „Дечак у црвеном прслуку” вредна 100 милиона евра, украдена 2008. године у Швајцарској. О позадини крађе круже разне приче, али је најзанимљивија она према којој је ову слику од банде „Пинк пантери” наручио један српски министар. Тај министар се, наводно, касније предомислио, одустао је чак и од бављења политиком, па су „пантери” слику понудили другим купцима. У Београду је ухапшена група наших држављана који су откривени захваљујући полицајцу на тајном задатку, такозваном прикривеном иследнику.

Крађа уметничких дела на трећем је месту по профитабилности, одмах иза кријумчарења дроге и оружја. Велики број непроцењивих уметничких дела сваке године заврши као плен криминалаца, а нека од њих никада не буду нађена. Процењује се да се на црном тржишту уметничких дела годишње обрне између једне и чак пет милијарди евра.