I Mikelanđelo na poternici

Skupocena umetnička slika „Madona tišine” iz 16. veka čiji je autor Mikelanđelo, ukradena je iz Crkve Svetog Lugerusa u gradu Zele, u Belgiji.

Krađa se dogodila sredinom januara u rano jutro, oko pet časova, kada je mladić obučen u crnu odeću sa kapuljačom i crnim rancem provalio u crkvu kroz sakristiju. To je sporedan ulaz kroz prostoriju u katoličkoj crkvi koja služi sveštenicima za presvlačenje pred službu. Svedok je ispričao policiji da lopov nije imao više od 20 godina.

Slika na kojoj je predstavljena sveta porodica sa Jovanom Krstiteljem kao detetom, dimenzija je 145 puta 99 centimetara bez rama. Fotografija ovog umetničkog dela sada je posredstvom Interpola dostavljena svim policijama i za njom se traga, kao i za stotinama neprocenjivo vrednih ukradenih umetničkih dela. Na tom spisku odavno su neke slike Karavađa, Van Goga, Vermera, Pikasa i drugih poznatih umetnika.

Odeljenje Interpola koje se bavi krađama umetnina ažuriralo je svojevrsnu poternicu za ukradenim umetničkim delima, kao što čini svake godine po dva puta. U najnovijem izveštaju, dostupnog autorizovanim korisnicima aukcijskih kuća i muzeja, na prvom mestu je basnoslovno vredna zlatna kruna iz 17. veka koju su nepoznati pljačkaši ukrali prošlog jula iz katedrale Strangnas u blizini Stokholma. Dve takve krune izrađene za sahranu tadašnjeg kraljevskog para, odneli su lopovi koji su iz crkve pobegli čamcem i do danas nisu uhvaćeni. Svojevrsna poternica za umetninama sadrži fotografije i drugih najvrednijih umetničkih dela ukradenih širom sveta tokom prošle godine. Na njoj su skupocene slike, statue ali i vredni predmeti koje su lopovi ukrali iz muzeja, galerija i crkava u Parizu, Vizbadenu, Briselu…

Pored slika, ikona i statua, lopovi kradu sarkofage, velike komade nameštaja, lustere. Mnoge veoma poznate slike bile su više puta na meti lopova, a neke od njih su srećom vraćene tamo gde i pripadaju. Sudbine nekih od najpoznatijih dela svetske umetnosti liče na zaplete kriminalističkih filmova.

Na dan otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Lilehameru, 12. februara 1994. godine, dvojica lopova ukrala su sliku „Vrisak” Edvarda Monka iz Nacionalne galerije u Oslu i ostavila poruku: „Hvala na lošem obezbeđenju.” Zatim je muzeju poslata poruka da, ako hoće, može da otkupi „Vrisak” za milion dolara. Ta ponuda je odbijena ali je policija u maju uspela da uhapsi lopove i vrati sliku muzeju.

Deset godina kasnije, ista Monkova slika ponovo je bila na meti lopova. Tokom 2005. i 2006. uhapšeno je više osoba koje su optužene za ovu krađu. Neke su čak i osuđene, iako slika nije nađena. U avgustu 2006. godine norveška policija iznenada je objavila da je našla „Vrisak” i to u mnogo boljem stanju nego što bi se moglo očekivati. Zanimljivo je da nije saopšteno gde se i kako slika pojavila mesecima nakon što su uhvaćeni kradljivci.

„Ne brini, dušo, mi smo policija. Ovo je vežba”, rekli su lopovi zbunjenoj turistkinji sa Novog Zelanda, pred čijim očima su 2003. dvojica lopova kroz prozor jednog dvorca u Engleskoj iznela Da Vinčijevu „Madonu”. Četiri godine kasnije, predstavnika engleskog vojvode, vlasnika slike, pozvao je u posetu misteriozni advokat koji je ponudio da organizuje povratak slike za 72 sata.

Onda su tog advokata posetila dva policajca na tajnom zadatku. Jedan se predstavio kao stručnjak za umetnine, a drugi kao vojvodin agent. Slika je nađena i prebačena u advokatsku kancelariju u Glazgovu. Advokat je osumnjičen za povezanost sa lopovima. Vojvoda nije doživeo da slika bude ponovo okačena na zid dvorca jer je iznenada preminuo mesec dana ranije. Slika je prebačena u Škotsku nacionalnu galeriju.

U međuvremenu, advokat je uspeo da dokaže da nije kriv i da je samo posredovao između onih koji su posedovali sliku i pravih vlasnika i oslobođen je optužbi. Zatim je tužio vojvodinog naslednika i policajce na tajnom zadatku tvrdeći da mu je na sastanku obećana nagrada od četiri miliona funti za posredovanje.

U Srbiji je pre nekoliko godina nađena slika Pola Sezana „Dečak u crvenom prsluku” vredna 100 miliona evra, ukradena 2008. godine u Švajcarskoj. O pozadini krađe kruže razne priče, ali je najzanimljivija ona prema kojoj je ovu sliku od bande „Pink panteri” naručio jedan srpski ministar. Taj ministar se, navodno, kasnije predomislio, odustao je čak i od bavljenja politikom, pa su „panteri” sliku ponudili drugim kupcima. U Beogradu je uhapšena grupa naših državljana koji su otkriveni zahvaljujući policajcu na tajnom zadatku, takozvanom prikrivenom isledniku.

Krađa umetničkih dela na trećem je mestu po profitabilnosti, odmah iza krijumčarenja droge i oružja. Veliki broj neprocenjivih umetničkih dela svake godine završi kao plen kriminalaca, a neka od njih nikada ne budu nađena. Procenjuje se da se na crnom tržištu umetničkih dela godišnje obrne između jedne i čak pet milijardi evra.