Дивље свиње све ближе насељима и људима

Да најважнија споредна ствар на свету – фудбал није страна ни дивљим свињама јасно су пре неки дан у Крњачи приказале представнице ове врсте. Оне су у ситним сатима бануле на терен. Додуше, уместо да шутирају лопту, радиле су оно што најбоље знају – ваљале су се по расквашеном терену. После њихове „утакмице” зелена површина претворена је у каљугу. Представници фудбалског клуба „Поштар Звездара” који су годинама сређивали овај простор затражили су помоћ од надлежних да би спречили ове необичне посетиоце да упадају у њихов терен.

Појам дивља свиња одмах упућује на животињу која обитава у дивљини, у пракси је то далеко од истине. Оне су нам већ постале комшије и многе од њих живе на неколико километара од центра града.

Поставило се питање зашто су ове опрезне животиње одлучиле да се тако приближе насељима и људима.

– Овај посао радим 18 година и ово је први пут да се догоди да дивље свиње без икаквог презања дођу тако близу људима. Додуше, ово је најчудније место где смо их виђали. До сада су се појављивале у њивама, кукурузиштима, тамо где има хране. Сада су дошле на само двадесетак метара од терена, где има доста људи, кућа, чак су и азиланти смештени крај стадиона. А дивља свиња је заиста врло обазрива животиња. Она јесте сваштојед, али на стадиону није било хране, због чега ме још више изненађује њихово понашање – прича Милан Кузмановић, управник ловишта „Београд” које газдује простором Палилуле и Звездаре.

У овом друштву покушавали да су на различите начине одврате свиње од „изласка” на терен.

– Остављали смо им храну на местима где се уобичајено хране, обилазили овај простор, плашили су их и портири на стадиону, али узалуд. Оне се готово сваке вечери врате. Ми немамо право да пуцамо у такозваним неловним површинама, а те површине се простиру на око 200 метара од стамбених објеката – каже Кузмановић.

Ловишта Палилула и Звездара подељена су између Ловачког удружења „Београд” и „Србијашума”.

– У нашем газдинству које се простире на око 20.000 хектара према неким проценама има око 80 примерака. Највише дивљих свиња има с леве и десне стране Панчевачког моста. На кретање дивљих свиња и то да се чешће појављују у близини људи можда је утицало то што им је нарушено станиште. Нова саобраћајница која води од Земуна ка Панчевачком путу прошла је управо кроз простор на коме обитавају и поделио га на две целине. Због тога се често дешава, нарочито ако је реч о младим свињама, да изађу на пут, претрчавају га и страдају – истиче Кузмановић.

Сличне проблеме имају и ловци у Гроцкој. И код њих је ауто-пут Београд – Ниш утицао на кретање дивљачи.

– Станиште дивљих свиња је тим путем пресечено на пола. Оне су остале заробљене и покушавају да изађу из тог затвореног круга. Дивље свиње су слободне животиње и нису навикле на ограничења. Због тога и не чуди што истрчавају на коловоз где, нажалост, страдају. Томе можда доприноси и то што на овом делу пута нема знакова упозорења – објашњава Драгиша Радосављевић, управник ловишта „Дунав” у Гроцкој, и истиче да су се због тога обраћали Министарству саобраћаја.

– Сматрали смо да је у надлежности Министарства саобраћаја и људи који граде и одржавају путеве да поставе знакове упозорења да се на путу може срести дивљач. Испоставило се да није, већ да и те знакове морају да поставе ловачка удружења, односно корисници ловишта, а та процедура кошта – истиче Радосављевић.

Ловиште у Гроцкој обухвата око 23.000 хектара и у њему обитава око 80 дивљих свиња.

То су животиње које се брзо крећу. Ноћу, пошто тада углавном трагају за храном, могу да пређу и по 50 километара, због чега се њихов тачан број у престоници не зна.

– У току ноћи једна свиња обиђе територију више општина. Оквирно их код нас на око 26.000 хектара има око 100. Код нас оне праве проблем у кукурузиштима, али треба напоменути да смо ми ушли у њихову територију. Због тога за њихово кретање и живот највећи проблем представља урбанизација, односно изградња путева и кућа на местима где оне живе – каже Небојша Јеремић, управник ловишта „Космај” у Сопоту. И он истиче да је лоше уређена законска регулатива највећи терет ловачким удружењима.

– На нама је да постављамо знакове упозорења, да бринемо о њима као и о дивљачи, а на наша плећа готово увек пада и терет наплате одштете возила ако налете на дивљу свињу – каже Јеремић.

Постављање знака упозорења – 20.000 динара

Једно од ловачких удружења које је успело да на својој територији постави знакове упозорења јесте ловиште „Топчидерска река”.

– Корисник ловишта је тај који поставља сигнализацију на одређеном делу саобраћајнице где се очекује дивљач. Процедура, од захтева да се знак постави до његовог постављања, траје око два месеца. По знаку кошта око 20.000 динара. Захтев за постављање путне сигнализације упућује се управљачу пута, односно „Путевима Србије”. Они су ти који прописују услове. А један од услова је да корисник ловишта сам пронађе овлашћену пројектантску фирму. Када се пројекат заврши, шаље се „Путевима Србије” на сагласност – објашњава тачку по тачку процедуру за постављање сигнализације Милорад Ћук, управник ловишта „Топчидерска река”, на чијој територији има 30 знакова.

После добијања сагласности пројекат се доставља Министарству саобраћаја, а добијено решење се потом прослеђује Министарству унутрашњих послова – Управи саобраћајне полиције, Инспекторату за саобраћај и „Путевима Србије”. Када се одобри пројекат, на ловачком удружењу је да ангажује фирму која се бави постављањем сигнализације. Након тога о свом трошку удружење мора да постави сигнализацију и брине о њој. Ако неко украде знак, опет сав терет набавке и постављања пада на леђа ловачког удружења.

Саобраћајни знак важи за одређену километражу. У случају да се незгода деси на том делу пута који је „покривен” знаком и том приликом страда животиња, а возило буде оштећено, истрагом се утврђује ко је изазвао незгоду. У случају да је „крива” животиња штету плаћа ловачко друштво. У супротној ситуацији терет пада на возача. Али, како кажу ловци, то се ретко дешава.

Тамо где нема знака штету плаћа корисник пута – ловачко удружење.

– Прошле године је, примера ради, у центар Лештана залутала дивља свиња. На њу је налетео возило и усмртило је. Штета која је том приликом начињена на возилу износила је око 230.000 динара и стигла је нама на рачун. Пре двадесетак дана имали смо у Младеновцу радионицу стручних радника којој су присуствовали ловци из различитих делова Србије. Сви су истакли тај огроман проблем. Примера ради, једном од ловачких удружења из централне Србије недавно је стигла тужба за штету на возилу у износу од милион и шестсто хиљада динара – истиче Драгиша Радосављевић, управник ловишта „Дунав” из Сопота.

Да би се спречило страдање животиња приликом преласка ауто-путева, у свету се примењују различите мере.

– Постављају се озелењени прелази изнад прометних саобраћајница и раскрсница. Они су такви да животињама изгледају као да се крећу зеленом стазом. На тај начин спречава се страдање животиња и уништавање возила – прича Милорад Ћук.