Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Турског порекла, а поштују Стари завет

Турског порекла, а поштују Стари завет
Виљнус (Фото: В. Б. Сотировић)

Већ шест столећа два народа турског порекла – Караими/Караити и Татари – живе на Прибалтику на територији данашње Литваније, дајући посебну драж етнографском пејзажу овог региона. С обзиром на језичке карактеристике и етногенетске посебности и једни и други воде порекло од најстаријег турског племена – Кипчака (тако именовани у турској књижевности).

Историја литванских Караима почиње 1398. када је по традицији велики кнез Литваније, Витаутас Велики (владао од 1392. до 1430) након једног од својих војних похода против монголске Златне хорде, преселио са Крима у литвански Тракаи 383 караимске породице (војника и цивила) као и неколико хиљада Татара. У наредним деценијама било је још оваквих пресељавања како би се населили опустошени крајеви земље, развила трговина, изградили замкови и фортификацијски објекти.

Првобитно су Караими насељени у (Новом) Тракаију у тадашњој престоници Литваније (25 километара од Виљнуса). Углавном су обављали службу владареве личне гарде. Уживали су народносно-верску аутономију са правом на избор свог народног вожда, као и на градњу својих богомоља.

Тракаи је био и остао административни, културни и економски центар Караима у Литванији. У совјетско време караимска кенеса у Тракаију је била једина отворена богомоља у којој су се Караими могли молити у читавој Европи. Данас се број литванских Караима свео на само 257, од којих је 32 деце испод 16 година док их је на пример 1959. било 423. Рачуна се да данас на свету има око 3.700 Караима који живе у Литванији, Русији, Пољској и Украјини.

Њихова религија – караизам – заснива се на прихватању оригиналне и изворне догме Старог завета и не дозвољава никакве интерпретације или тумачења. Интересовање европских лингвиста и филолога за проучавање караимског језика, још од почетка 17. века углавном се своди на чињеницу да Караими читају Стари завет на хебрејском и караимском (турском) језику који је писан алфабетом чије су графеме позајмљене из пољског, литванског, па чак и грчког (две) система писања. Дакле, реч је о латиници, а не о арабици, а реченице се читају слева надесно. Језик Караима, према општој генеалошкој класификацији припада групи турских језика.

Може се закључити да данашњи Караими/Караити представљају једну од најзанимљивијих етно-религијско-језичких мањина у читавој Европи.

Др Владислав Б. Сотировић,

Виљнус

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Markobg
Artura Kestlera - „Trinaesto pleme“ sve objasnjeno...
Zoran
Mnogo zanimljivo....daleko bilo... I bas me interesuje kako se to cita nesto a ne tumaci. Da li se ista procitano usvaja ako se ne tumaci?
deda Milan
Pa i i Islam uopšte se zasniva na Starom zavetu. Ne vidim tu neku specijalnost tih Karaima.
Nik
Samo delimicno I u nekim izvrnutim interpretacijama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.