Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крсна слава уместо имендана

Крсна слава уместо имендана
(Фото А. Васиљевић)

Познато је да је 2014. године српска крсна слава уписана у нематеријалну културну баштину Унеска. Тим поводом шаљем текст „Крсна слава уместо имендана”, за који сам уверен да ће бити занимљив читаоцима „Политике”. Текст је објављен у публикацији „Свеске за историју Новог Сада”, број 1/1992, године: „Угледни Новосађани, чланови Српске читаонице, повели су 1882. године акцију да се напусти грађански обичај слављења имендана, и да крсна слава буде у српским кућама породични празник, као што је увек и била. Установљена је књига у којој су се Новосађани потписивали и обавезивали да ће држати славу крсног имена (свечарство) по обичају старинском, а не имендан. Потписани ће се овога држати и радоваће се ако се ова мисао у ширем кругу пријатеља српског обичаја корена буде захватила и остварила се.

Међу потписницима акције били су др Лазар Станојев, др Илија Огњановић, Абакузем, Александар Сандић, Лука Јоцић, Стеван В. Поповић, Аркадије Варађанин, Јован Грчић, др Ђорђе Дера, Мита Калић и други.”

Проф. др Слободан Благојевић,

Нови Сад

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Татјана
Илији Оњановићу надимак је био Абуказем, а не "Абакузем". Што се тиче замешатељства око славе и имендана (који очигледно немају никакве везе, осим што је у неким породицама било уобичајено да неко од мушке деце добије име идентично свецу-патрону), треба узети у обзир да је вест истргнута из контекста ондашње свакодневице. Наиме, веровано је међу вишим слојем тадашњег грађанства у Војводини постало уобичајено слављење имендана, те је позивање гостију на дан имена домаћина куће почело да потискује окупљање на дан крсне славе, са обичајима који томе припадају. Просто зато што је било сувише свечарења, и што званице других конфесија не би у потпуности разумеле какво је то "додатно" прослављање. Ако је то било тако, мислим да је добро да су потписници упутили позив да се новоуспостављена пракса исправи.
zemunac
Imendan je pravoslavna forma za rodjendan. Znaci obicaj je da se detetu daje ime po svecu koji se slavi na dan rodjenja npr ako se rodis 15. 12. detetu moze da se da ime Uros po nacem poslednjem caru Sv Urosu Nejakom. Na ovaj nacin se covek veze da slavi svetca I da slavljenje svog rodjendana ne preraste u gordost I narcizam a da se rodjendana secamo preko svetca. Drugo Bog iznad baba deda striceva I tetaka sa majcine I oceve strane to jest da se nesvadjaju po kome ce dati ime od rodbine ko sto cesto biva pa moze daloko I da ode u smislu svadja, a lepo brate po svetcu jer svetac I gospod su iznad licne gordosti I tetaka strina itd.. Krsna Slava kao sto I ime kaze je Slava dana odnosno Svetca kada se nas predak krstio i uzeo da Slavi nekog Svetca takodje sa ciljem da se sjedne strane slave i pamte sveci s druge strane da se slavi dan kad se neko krstio s trece strane da taj i kad razvije svoju porodicu u pleme ne zaboravi Avrama ili Jova da je to volja Bozija a ne sexualni potencijal.
Саша Микић
Ау брате, ала се расписа. Детету је, код Срба, име давао кум, а често је он, а и остатак породице, гледао на то када је дете рођено. Ако је рођено на неки благословени дан говорило се да је само себи име донело, па су тако деца рођена око Божића добијала име Божидар, Божидарка, на светог Илију, Илија итд. У новије време кум је давао име детету у договору са родитељима, или родитељи уопште нису питали (нити имали) кума, већ су сами давали детету име. Што се тиче крсне славе она је замена за заштитника породице, којег је свака породица (породична задруга) у Срба имала пре примања хришћанства. Да би Срби лакше прихватили хришћанство тадашњи проповедници нове вере су им замењивали заштитника, када их приме у хришћанство, неким од хришћанских светаца. Због тога су Срби једини хришћани у свету који имају крсну славу.
Ксенија из НС
Подсетили сте ме на реч која се слабо употребљава-свечарство. Када сам била мала говорило се нпр. ми смо данас свечари
Zoran
Aj malo da razjasnimo:"Šta je imendan? Dan kada se slavi svetac čije ime neko nosi. Ako sretnemo na primer nekog Stefana, njegov imendan je dan Sv. Stefana koji on može da slavi ali i ne mora, to zavisi lično od osobe. Rođendan i krsna slava se razlikuje od imendana i ne treba ih mešati, jer to nije isto." _______I budali je jasno da nema teroije da imendan i slava budu isto, jer kod prvog u pitanju DEFINITIVNO ime nekog ili neceg.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Хвала, имењаче! Не знам само шта бисмо нас двојица славили? Свако јутро, па још мало пре?
mirjana
@Mirko Z,odakle ste vi?Sa Marsa?Koja veza između "imendana i rodjendana"???KRSNA SLAVA !!!Nešto vam nije jasno, šta to predstavlja familiji?
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Лепо је човек питао, зашто не објасните ако знате? Мени такође није јасно шта је "имендан"! Још ћете и да нас бијете!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.