Где је Ивица Илиев?

Беспарица озбиљно дрма „црно-беле” и ако се овакво стање и даље буде наставило, Партизану сигурно прети криза, која би могла да узрма темеље клуба са највећом фудбалском традицијом у овом делу Европе. У Хумској не крију да је садашњи тренутак тежак, али, очигледно је да су челници клуба готово сву енергију усмерили на одбрану стадиона. Након извојеване победе за зеленим столом, кратког славља, сада остаје да се види како се и на који начин изборити са финансијским недаћама.

Партизан и Црвена звезда, али и некадашњи клубови из бивше Југославије, Динамо и Хајдук, углавном се ослањају на продају младих играча. Тако су ове зиме Сплићани за Анту Палверсу од Манлчестер ситија добили 6,3 милиона евра, док је загребачки Динамо глатко одбио један шпански клуб, који је био спреман да изброји чак десет милиона евра за супер талентованог Антониа Марина, осаманестогодишњака из Динама. Шта би Партизан урадио да је имао такву понуду? Без размишљања би, а сигурни смо и за много мање пара, продао своје најталентованије младе фудбалере.

Многи заборављају да је за долазак Леонарда и Евертона, фудбалера који су оставили дубок траг у Партизану, најзаслужнији Иван Томић, а не како су многи раније преписивали те заслуге спортском директору Ивици Илиеву. Потврдило се још једном да је спортски сектор „црно - белих” у кризи, да и у овом прелазном року, који се завршава за три дана, клуб из Хумске нема ни једно добро решење или идеју која би бар заголицала машту многобројних навијача.

Очигледно да се и сада челници клуба из Хумске, као и њихови претходници, углавном ослањају на услуге једног човека – познатог менаџера Фалија Рамаданија. Сарадња са човеком који је у касу клуба унео на десетине милиона евра, траје још из времена Жарка Зечевића. У међувремену, било је и опасних размирица између менаџера и челника клуба, (највише око трансфера Андрије Живковића у Бенфику) али су се ,,црно – бели” по неком неписаном правилу увек враћали на његов шалтер. И сада, пред финиш прелазног рока у Партизану гледају ка овом човеку, који очигледно има изванредне пролазе у многим великим европским клубовима. Практично, стиче се утисак, да Партизану и није потребан спортски директор, када има одличну сарадњу са Рамаданијем...

Из Турске стижу вести да би Партизан ових дана могао да прода Сашу Здјелара и Светозара Марковића. Очигледно да се челницима клуба и те како жури, јер је каса портпуно празна, па за нормално функционисање клуба, који месецима дише на шкрге, потребан је свеж капитал.

Е управо, у овом грму лежи тајна многих клубова. Примера ради наше комшије из Зареба су годинама по сваку цену држе виску цену за своје фудбалске драгуље. Док код нас, у томе посебно предњачи Партизан, даровити играчи се продају испод сваке тржишне цене. Све док чланови управе не схвате своју главну функцију, а то је да, као и председник, стално и изнова траже нова решења и новац који је неопходан а не да путују са екипом, биће и невоља и тужбених претњи за неизмирене дугове.

Уколико се догоди да Здјелар и Марковић ипак оду у иностранство, Партизан ће, без обзира на неке будуће потезе, бити још слабији него што је био. У чијем је интересу један такав суморни сценарио?

На крају, зна ли неко где је Ивица Илиев, јер ово је време када спортски директор мора да покаже колико вреди. Макар и са празном касом, јер када је она пуна, онда је лако шепурити се.