Хрватски закон не препознаје станарско право

Хрватска је једина од бивших република СФРЈ укинула станарско право и тако оштетила више од 30.000 носилаца станарског права, својих држављана српске националности. Уместо тога, 2003. године донела је Програм стамбеног збрињавања, који никако није могао бити супституција за одузета станарска права, јер је то хуманитарна, а не правна категорија. Ово је био један од услова да Хрватска затвори Поглавље 23, „Правосуђе и темељна људска права”, и тако од средине 2013. године постане пуноправна чланица Европске уније.

Поред тога, Хрватска није испоштовала обавезе преузете билатералним и међународним уговорима, а посебно је игнорисала Бечки споразум о сукцесији из 2001. године, чијим се Анексом Г предвиђа враћање на стање од 31. децембра 1990.

Средишњи државни уред за стамбено збрињавање Републике Хрватске упутио је 20 децембра 2018. године Јавни позив за подношење пријава за стамбено збрињавање у 2019. години у складу са Законом о стамбеном збрињавању на потпомогнутим подручјима. За разлику од ранијих година, рок за предају новог или измену постојећег захтева је 1. јануар – 31. јануар 2019. године (Закон о стамбеном збрињавању на потпомогнутим подручјима, „Народне новине”, бр. 106/18)

Главни циљ који Република Хрватска жели да постигне Законом о стамбеном збрињавању на потпомогнутим подручјима јесте да се успостави ефикасан и оперативан систем мера и активности који ће потпомоћи повратак, останак и насељавање становништва на потпомогнутим подручјима, наводи се на сајту Средишњег државног уреда за стамбено збрињавање Републике Хрватске.

Право на стамбено збрињавање може се остварити најмом, те куповином куће по повлашћеним условима стамбених јединица у државном власништву, као и доделом грађевинског материјала за поправак, изградњу или надоградњу стамбене јединице на земљишту у власништву корисника или на државном грађевном земљишту.

Законом се проширује територијална надлежност, те исти пружа предуслове за ефикаснију међуресорну сарадњу Средишњег државног уреда с телима државне управе и обухваћеним јединицама локалне самоуправе, у спровођењу заједничких програма стамбеног збрињавања којима ће се подстицати и унапредити демографски развој.

Хрватски сабор је 21. новембра 2018. донео нови закон о стамбеном збрињавању на потпомогнутим подручјима, који се почео примењивати од 1. јануара ове године. Према том новом закону наведене су бројне категорије које могу остварити право на стамбено збрињавање, али нема једне посебне категорије коју је Хрватска под притиском међународне заједнице била признала, а то су бивши носиоци станарског права, који су углавном српске националности. Према подацима Средишњег уреда, на дан изгласавања закона преостало је још 669 таквих захтева за решавање, и то су углавном они који не поседују ниједну усељиву некретнину нити решено трајно стамбено збрињавање на подручју бивше Југославије.

Што се тиче стамбеног збрињавања повратника српске националности који нису успели да остваре своје право на основу Закона о обнови, биће обухваћени новом уредбом о критеријумима за бодовање захтева за стамбено збрињавање.

Према подацима из Средишњег државног уреда за обнову и стамбено збрињавање износе се укупне цифре, из којих се не види колико је уложено у стварање одрживог повратка у местима где живи српско становништво. Једини податак који се може везати уз српску повратничку популацију јесте да је око 9.300 стамбених јединица додељено бившим носиоцима станарског права, од чега је 1.647 стамбених јединица дато у најам изван подручја посебне државне бриге. Главни проблем и даље су ограничена средства државног буџета и то што одређени број корисника не користи додељену некретнину за стамбено збрињавање.

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа