Једите полако, бићете здравији

Један од проблема у свакодневном животу јесте то што многи од нас живе брзо, раде брзо, мисле брзо, без времена за било шта споро и постепено. Времена нам полако понестаје и за основне радње као што је једење (обедовање), па жваћемо брзо и гутамо храну без много размишљања. На овај начин живимо стресан, нездрав начин живота.

Чим успорите у јелу, правите први битан корак ка здравијем животу. Уместо пуну кашику хране узмите мању количину и жваћите, грицкајте, уживајте у укусима и осећају на непцу.

Већ сад у Београду и већим градовима можете видети да ничу „slow food” ресторани, где се потрошачима, нарочито запосленим, нуде кувана, нутритивно здравија јела као алтернатива „fast food-у”. Овај покрет је настао пре двадесетак година у Италији као нека врста ината у односу на мејнстрим – брзу храну. Све што брза храна јесте, то спора храна није.

Без обзира на то да ли желите да усвојите здрав начин живота, постоје неки разлози које треба узети у обзир када успорите за столом.

Постоји велики број студија које потврђују да само уколико се једе полако, конзумира се мање калорија. То је довољно да изгубите двадесет килограма годишње без икакве друге промене (нпр. бирањем других намирница). Разлог је у томе што је нашем мозгу потребно двадесетак минута (од момента узимања хране) да схвати да смо сити. Ако једемо брзо, можемо претерати преко осећаја ситости. Ако полако једемо, имамо времена да схватимо да смо сити и зауставимо се на време. Ако успорите и изаберете здрав оброк, учинићете себи дуплу корист.

Тешко је уживати у храни ако једете пребрзо. Ако полако једете укусну, а не толико здраву храну (десерте, пржена храна, пицу, итд), можете осетити исту количину одличног укуса, али са мањом количином исте у стомаку. Направите од обичног оброка гастрономски ужитак, а не нешто што треба што пре „усисати” и прећи на нешто друго.

Ако једете спорије, боље ћете сажвакати храну, што доводи до бољег варења. Варење почиње већ у устима, пљувачка садржи ензиме који почињу да разграђују храну.

Када једете полако и свесно размишљате о томе, тренирате мозак да обрати пажњу на то шта и како једете. Док једете размишљајте о оброку, а не о томе шта треба да урадите следеће. Ова врста посвећености оброку доводи до мање стресних ситуација и дугорочне среће.

Побуните се против брзе хране која је последица брзог начина живота. Стрес и хаос који из ње настају чине нас нездравим и несрећним. Живот је вредан живљења, а не јурцања на све стране. Брзо једење је уколико за минут поједете 90 грама хране (или више). Залогаји су велики, храна се краће жваће.

Једење средњом брзином је уколико за минут поједете 70 грама хране.

Споро једење је уколико за минут поједете 55 грама хране (или мање).

Особе које једу брзо један од главних оброка (нпр. ручак) према истраживањима попију око 25 одсто мање течности уз оброк у односу на оне који једу полако (3 дл – 4 дл). Боља хидратација особа које спорије једу вероватно има утицаја и на њихов већи осећај ситости и мању жељу за храном један сат после оброка. Ово је битан фактор за особе на редукционим дијетама.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com