Динарска штедња исплативија од девизне

Штедиша који је у децембру 2012. положио на динарску штедњу 100.000 динара и обнављао уговор сваке године добио је у децембру 2018. године готово 26.500 динара (225 евра) више од штедише који је у истом периоду и уз исте претпоставке положио на девизну штедњу евре у противвредности 100.000 динара.

До овог податка је дошла Народна банка Србије у најновијој Анализи о исплативости динарске и девизне штедње, која указује на то да је уноснија штедња у домаћој него у страној валути, како у дугом, тако и у кратком року.

Наиме, грађанин који је у децембру 2012. године орочио 100.000 динара на динарској штедњи и занављао орочење сваке године, у децембру 2018. на штедној књижици би имао укупно 139.673 динара, што је једнако износу од 1.181 евро.

За разлику од њега, штедиша који је на девизну штедњу положио у децембру 2012. године 881 евро, колико је тада износило 100.000 динара, и обнављао уговор сваке године, на крају 2018. имао би укупан улог од 957 евра, што у динарској противвредности износи 113.183 динара.

Дакле, у последњих шест година било је исплативије штедети у динарима. Најновија анализа израђена за период од августа 2012. до децембра 2018. године, као и све досадашње анализе, указује на већу исплативост штедње у домаћој валути, како у дугом, тако и у кратком року.

Из НБС истичу да је анализа показала да је и орочена штедња на годину дана, али без занављања штедног улога, у динарима била исплативија од штедње у еврима, као и штедња орочена на три месеца.

На већу исплативост динарске у односу на девизну штедњу утицали су ниска и стабилна инфлација и релативно стабилан курс динара према евру, релативно више каматне стопе на штедњу у домаћој валути него на девизну штедњу, повољан порески третман динарске штедње – односно чињеница да се на приходе од капитала по основу камате на динарску штедњу не плаћа порез, док се код девизне плаћа по стопи од 15 одсто.

Из НБС истичу да, захваљујући мерама централне банке и републичке владе и постигнутој макроекономској стабилности, поверење грађана у домаћу валуту расте из године у годину.

О томе сведочи податак да је динарска штедња у периоду од августа 2012. године повећана готово три и по пута – са око 18 милијарди динара на преко 61 милијарду динара у децембру 2018, док је девизна штедња повећана са готово осам милијарди евра (око 935 милијарди динара) на око 10 милијарди евра (око 1.175 милијарди динара), и то у условима смањења каматних стопа на орочене депозите становништва.

Само у 2018. години, динарска штедња положена код банака у Србији повећана је преко 20 процената. – Узимајући у обзир значај који депозити у домаћој валути – и привреде и грађана, имају за стабилност читавог финансијског система, као и чињеницу да штедња грађана представља најсигурнији начин очувања вредности новца и омогућава будућу потрошњу, НБС ће и убудуће, заједно са Владом Србије настојати да својим мерама, активностима и комуникацијом са јавношћу креира окружење које подстиче њено прикупљање и континуирани раст – наводи НБС у саопштењу.