Грејање на угаљ без угрожавања околине

У прилогу „Сјеници неопходна топлана”, у „Политици” од 28. јануара 2019. године, г. Никола Чукановић пише о свом фељтону „Енергетски потенцијали Сјеничко-пештерске висоравни”, објављеном пре 35 година и предлогу за изградњу термоелектране снаге 200 мегавата на угаљ из рудника „Штавељ”, из које би се грејала и варош Сјеница. Та термоелектрана није изграђена, као што није изграђена ни 1982. године почета ТЕ ТО „Колубара Б”, електроснаге 700 мегавата и топлотне снаге 780 мегавата, која је требало да греје Београд, у коју је уложено 350 милиона долара и одустало се. Сада увозимо струју у вредности 400.000 евра дневно и гас, изгубили смо две милијарде евра, и то је наша стварност.

Термоелектрана код Сјенице се неће градити, јер је у плану затварање термоелектрана на угаљ, актуелна је и субвенционисана производња енергије од ветра, сунца и биомасе. Сјеница не треба да чека изградњу термоелектране електроснаге 200 мегавата а топлотне снаге 600 мегавата, већ грејање може да реши изградњом топлане на угаљ, топлотне снаге 10 мегавата, лоциране поред рудника, због поузданог снабдевања угљем и враћања пепела у рудник. Тако би се на једном месту контролисало сагоревање угља који сада сагорева по целом граду. При транспорту топле воде цевоводом не би требало да буде великих губитака, због добре термоизолације, а ветрови не би разносили продукте сагоревања по околини, јер би се они задржали у постројењима за отпепељивање и одсумпоравање. Овим пројектом би се показале могућности грејања на угаљ без угрожавања околине. Пре пројекта топлане требало би утврдити листу потрошача, потребе за грејање, трасу цевовода и цену грејања.

Овај пројекат се може финансирати из неког од кредита који се сада нуде.

Миољуб Станковић,
дипл. маш. инж.