Вежбање олакшава учење

Учење страног језика у одраслом добу није нимало лак задатак, али може да буде успешније ако током ове менталне активности вежбате. Нова студија показује да вежбање током часова страног језика омогућава људима да лакше памте, понављају и разумеју нове стране речи. Да бисмо се ментално активирали, морамо да померамо тело, показује студија о којој пише „Њујорк тајмс”.

Последњих година неколико истраживања на животињама и људима показало је да се лакше учи уколико се током ове менталне активности укључи и физичка. Заморци у лабораторијама постизали су више успеха у памћењу ако су трчали на точку, у односу на оне који су били мање активни. На другој страни, студије су откриле да студенти постижу боље резултате на тесту ако имају физичку активност током наставе. Многи научници верују да вежбање утиче на мозак тако што омогућава лакши пријем информација. Ипак, нека питања остала су без одговора: да ли треба вежбати пре, током или после учења, колико и која врста физичке активности су потребни за боље размишљање?

Нова студија, која је спроведена у Кини и Италији, покушала је да одговори на ова али и друга питања у вези са физичком и менталном активношћу пре свега код оних који уче страни језик. Када особа одрасте, њен мозак губи одређене способности за прихватање новог фонда речи. Последица тога је што многи теже уче страни језик у односу на период када су били деца.

Да би видели ефекте вежби на процес учења, истраживачи су регрутовали 40 Кинеза и Кинескиња у трећој деценији који су покушавали да уче енглески. Волонтери су имали одређена знања енглеског, али су били далеко од савршеног говора. Подељени су на две групе: у првој су учили енглески по истом принципу као што су то чинили раније – седећи, слушајући предавања и памтећи нове речи. У другој групи учење је комбиновано са физичком активношћу. Ученици су возили бицикл 20 минута пре почетка часа, али и најмање 15 минута на почетку предавања. Волонтери у обе групе богатили су свој речник енглеског језика тако што су нове стране речи гледали на платну заједно са предметима на које су се односиле. Током сесије представљено им је 40 речи које су неколико пута понављане. Након тога, студенти су користили кратку паузу, а затим су на компјутеру одговарали на питања у квизу у којем су у кратком времену морали да повежу речи са одговарајућим фотографијама. Такође, задатак им је био и да допуне реченице одговарајућим речима. Читав тест трајао је два минута, а волонтери који су претходно возили бицикл имали су боље резултате од оних који су седели у учиниоци. Брже су и тачније повезивали речи са објектима на фотографијама, а више успеха имали су и у допуњавању реченица.

Посебно је био занимљив резултат теста спроведеног месец дана после експеримента: „бициклисти” који су учествовали у испитивању запамтили су више страних речи, иако у међувремену нису обнављали стечено знање. „Резултати јасно указују на то да вежбање поспешује учење”, каже италијански професор Симон Сулпицио, један од аутора ове студије. То наравно не значи да школе или наставници треба да купују бицикле ученицима, напомиње истраживач, већ да једноставне вежбе код куће могу допринети успешнијем учењу.