Vežbanje olakšava učenje

Učenje stranog jezika u odraslom dobu nije nimalo lak zadatak, ali može da bude uspešnije ako tokom ove mentalne aktivnosti vežbate. Nova studija pokazuje da vežbanje tokom časova stranog jezika omogućava ljudima da lakše pamte, ponavljaju i razumeju nove strane reči. Da bismo se mentalno aktivirali, moramo da pomeramo telo, pokazuje studija o kojoj piše „Njujork tajms”.

Poslednjih godina nekoliko istraživanja na životinjama i ljudima pokazalo je da se lakše uči ukoliko se tokom ove mentalne aktivnosti uključi i fizička. Zamorci u laboratorijama postizali su više uspeha u pamćenju ako su trčali na točku, u odnosu na one koji su bili manje aktivni. Na drugoj strani, studije su otkrile da studenti postižu bolje rezultate na testu ako imaju fizičku aktivnost tokom nastave. Mnogi naučnici veruju da vežbanje utiče na mozak tako što omogućava lakši prijem informacija. Ipak, neka pitanja ostala su bez odgovora: da li treba vežbati pre, tokom ili posle učenja, koliko i koja vrsta fizičke aktivnosti su potrebni za bolje razmišljanje?

Nova studija, koja je sprovedena u Kini i Italiji, pokušala je da odgovori na ova ali i druga pitanja u vezi sa fizičkom i mentalnom aktivnošću pre svega kod onih koji uče strani jezik. Kada osoba odraste, njen mozak gubi određene sposobnosti za prihvatanje novog fonda reči. Posledica toga je što mnogi teže uče strani jezik u odnosu na period kada su bili deca.

Da bi videli efekte vežbi na proces učenja, istraživači su regrutovali 40 Kineza i Kineskinja u trećoj deceniji koji su pokušavali da uče engleski. Volonteri su imali određena znanja engleskog, ali su bili daleko od savršenog govora. Podeljeni su na dve grupe: u prvoj su učili engleski po istom principu kao što su to činili ranije – sedeći, slušajući predavanja i pamteći nove reči. U drugoj grupi učenje je kombinovano sa fizičkom aktivnošću. Učenici su vozili bicikl 20 minuta pre početka časa, ali i najmanje 15 minuta na početku predavanja. Volonteri u obe grupe bogatili su svoj rečnik engleskog jezika tako što su nove strane reči gledali na platnu zajedno sa predmetima na koje su se odnosile. Tokom sesije predstavljeno im je 40 reči koje su nekoliko puta ponavljane. Nakon toga, studenti su koristili kratku pauzu, a zatim su na kompjuteru odgovarali na pitanja u kvizu u kojem su u kratkom vremenu morali da povežu reči sa odgovarajućim fotografijama. Takođe, zadatak im je bio i da dopune rečenice odgovarajućim rečima. Čitav test trajao je dva minuta, a volonteri koji su prethodno vozili bicikl imali su bolje rezultate od onih koji su sedeli u učinioci. Brže su i tačnije povezivali reči sa objektima na fotografijama, a više uspeha imali su i u dopunjavanju rečenica.

Posebno je bio zanimljiv rezultat testa sprovedenog mesec dana posle eksperimenta: „biciklisti” koji su učestvovali u ispitivanju zapamtili su više stranih reči, iako u međuvremenu nisu obnavljali stečeno znanje. „Rezultati jasno ukazuju na to da vežbanje pospešuje učenje”, kaže italijanski profesor Simon Sulpicio, jedan od autora ove studije. To naravno ne znači da škole ili nastavnici treba da kupuju bicikle učenicima, napominje istraživač, već da jednostavne vežbe kod kuće mogu doprineti uspešnijem učenju.