Насилна смрт чешћа међу мушкарцима

Већина грађана Србије – 95 одсто – умире природном смрћу, при чему изразито доминирају смрти проузроковане обољењима крвних судова од којих умире чак 57 одсто од укупног броја становника који умиру природном смрћу. Болести крвотока фаталније су за жене, јер је од 1991. године, број жена умрлих због ове болести порастао за 25 одсто, а мушкараца за око 13 процената. У развијенијим западним земљама забележен је тренд опадања стопа смртности од ових узрока, што је главни разлог повећања животног века у тим земљама.

Према подацима из истраживања „Смртност и узроци смртности становништва Србије”, које је спровела професор Економског факултета у Београду др Биљана Радивојевић, други највећи узрок смртности у Србији представљају различите врсте малигних тумора, а нарочито је поражавајући података према којем је у последњих 15 година број оболелих порастао за 40 одсто. Осим болести крвних судова и малигних тумора, који су скоро уједначено узрочници смрти и за мушкарце и жене, постоје и одређени узрочници који су специфични за сваки пол.

Тако, код мушкараца трећи најчешћи узрок смрти су повреде, тровања и насилне смрти. Од последица насиља у 2006. години страдало је 5,3 одсто од укупног броја умрлих мушкараца и 2,2 одсто жена. У групу насилних смрти спадају несрећни случајеви, убиства и самоубиства, а ту апсолутно доминирају мушкарци из свих старосних група, нарочито они од 15 до 34 године. Парадокс је нарочито изражен када се има у виду да је иста та група најмање погођена код смртности са природним узроком.

На трећем месту код жена у 2006. години били су узроци у групи „Симптоми, знаци и други ненормални клинички и лабораторијски налази”. Иза овог сложеног назива крију се узроци смрти који нису јасни, а који се у лекарским евиденцијама сврставају под „остало”. Према речима Биљане Радивојевић, у ова недовољно дефинисана стања у већини случајева спадају болести респираторног система. Уочено је да процентуално учешће ових узрока смрти зависи и од нивоа здравствене просвећености становништва, али и од могућности тражења и добијања адекватне медицинске заштите.

Када је реч о просечном трајању живота, људи у Србији имају разлога за задовољство, с обзиром на то да је очекивани животни век данас за двадесетак година дужи него пре 100 година. Наиме, у првој половини 20. века мушкарци су живели 53 године, а жене 56, док је та граница сада померена на 71 годину код мушкараца, односно 76 код припадница нежнијег пола. Када се упореде подаци о нашем просечном животном веку са трајањем живота у економски развијенијим земљама, стиче се утисак да још нисмо достигли жељени ниво. У земљама ЕУ жене просечно живе 81, а мушкарци 75 година.

Истраживање др Биљана Радивојевић указује да су се стопe смртности смањивале у другој половини 20. века.

– Стопе су се највише смањивале код млађег становништва, односно код одојчади, деце и омладине. Стопа смртности одојчади у Србији (без Косова и Метохије) 2006. године била је неколико пута нижа него педесетих година прошлог века и износила је око седам умрлих на 1.000 новорођених – објашњава Радивојевићева и наглашава да ова стопа може бити још нижа, те да томе треба тежити, будући да је она у Јапану или скандинавским земљама дупло мања него код нас.

Сем код одојчади, тренд опадања смртности настављен је и код осталих, углавном млађих старосних група, а још је израженији код женског становништва. У периоду од 1991. до 2000. године присутно је смањење стопа смртности млађег становништва, док су стопе смртности старијих од 50 година само благо опале или стагнирале.

У свим старосним групама стопа смртности мушкараца виша је него код жена, а најзначајнија разлика је у групи средовечног становништва. Ову разлику стручњаци објашњавају деловањем биолошких и социјалних фактора. Будући да је утицај биолошке разлике међу половима на смртност још недовољно испитан, једини видљиви разлози су они проузроковани социјалним чиниоцима. Као најчешћи социјални узрочници веће стопе смртности јачег пола наводе се већа распрострањеност алкохолизма и пушења и већа заступљеност насилних смрти међу мушкарцима.

Др Биљана Радивојевић указује на један статистички податак по којем смо усаглашени са светским трендовима. Наиме, модел водећих узрока смрти у Србији веома је сличан са оним у развијеним земљама.