Европа важнија од мита

Иако демократска коалиција предвођена српским председником Борисом Тадићем није добила апсолутну већину у парламенту, па и противници имају шансу да формирају владу, може се с правом рећи да су српске демократе победиле на овим изборима. Чињеница је да су демократе Бориса Тадића добиле много више гласова него њихови главни ривали, радикали, и не само то. Избори 11. маја били су последњи на којима је косовско питање од стране националиста практично било издигнуто као једина тачка размимоилажења, при чему је Косово постало њихов главни адут.

С питањем Косова се претеривало током предизборне кампање, уз лажну дилему која је имплицирала да Срби бирају између ЕУ и Косова. Декларација о независности, усвојена 17. фебруара, представља окончање губитка територије који је почео још 1999. Те године је Слободан Милошевић потписао споразум са НАТО-ом, претворивши Косово у протекторат, чиме је осигурао присуство НАТО трупа. Београд не може да врати време уназад и да сада поново успостави контролу над Косовом јер за то нема ефективна средства. Осим тога, више од половине Срба сумња у могућност повратка те „колевке српског народа”.

Без обзира на то, националисти су покушали да измисле нови косовски мит. Први мит је битка на Косову 1389. када су некоординисане српске трупе поражене од Отоманског царства и када је цар Лазар, командант (српских трупа), ухваћен, али су Срби пораз на Косову пољу славили као победу још много година. Иако многи Срби данас схватају да је Косово изгубљено, српски националисти су лансирали слоган са тврдњом да ће га повратити, што је била кључна тачка њихових напора да уђу у парламент. Надали су се да ће експлоатацијом косовског проблема преузети контролу, што би Србији онемогућило сваки корак у правцу ЕУ, а они би се осветили због Тадићеве победе на недавним председничким изборима.

Намера је била јасна. Демократама је спор око Косова била слаба тачка: Косово је једнострано прогласило независност пре три месеца и та рана заиста боли. Дискусија о Косову је неизбежно проузроковала нарастање радикалних осећања, што је ишло наруку националистима. Демократе су морале да се прилагоде пулсу јавности како нико не би могао да их оптужи за издају националних интереса. Али то нису могли у потпуности да елеминишу: противници председника Тадића су њега и његове присталице веома често оптуживали за издају.

Зато је игра на косовски адут пропала. Испало је (Косово) мање важно него европска будућност Србије на коју су се кладиле демократе. Стога они резултате избора могу да сматрају својом победом.

На свим следећим изборима косовска рана мање ће болети, а косовски адут играће све неважнију улогу.