Evropa važnija od mita

Iako demokratska koalicija predvođena srpskim predsednikom Borisom Tadićem nije dobila apsolutnu većinu u parlamentu, pa i protivnici imaju šansu da formiraju vladu, može se s pravom reći da su srpske demokrate pobedile na ovim izborima. Činjenica je da su demokrate Borisa Tadića dobile mnogo više glasova nego njihovi glavni rivali, radikali, i ne samo to. Izbori 11. maja bili su poslednji na kojima je kosovsko pitanje od strane nacionalista praktično bilo izdignuto kao jedina tačka razmimoilaženja, pri čemu je Kosovo postalo njihov glavni adut.

S pitanjem Kosova se preterivalo tokom predizborne kampanje, uz lažnu dilemu koja je implicirala da Srbi biraju između EU i Kosova. Deklaracija o nezavisnosti, usvojena 17. februara, predstavlja okončanje gubitka teritorije koji je počeo još 1999. Te godine je Slobodan Milošević potpisao sporazum sa NATO-om, pretvorivši Kosovo u protektorat, čime je osigurao prisustvo NATO trupa. Beograd ne može da vrati vreme unazad i da sada ponovo uspostavi kontrolu nad Kosovom jer za to nema efektivna sredstva. Osim toga, više od polovine Srba sumnja u mogućnost povratka te „kolevke srpskog naroda”.

Bez obzira na to, nacionalisti su pokušali da izmisle novi kosovski mit. Prvi mit je bitka na Kosovu 1389. kada su nekoordinisane srpske trupe poražene od Otomanskog carstva i kada je car Lazar, komandant (srpskih trupa), uhvaćen, ali su Srbi poraz na Kosovu polju slavili kao pobedu još mnogo godina. Iako mnogi Srbi danas shvataju da je Kosovo izgubljeno, srpski nacionalisti su lansirali slogan sa tvrdnjom da će ga povratiti, što je bila ključna tačka njihovih napora da uđu u parlament. Nadali su se da će eksploatacijom kosovskog problema preuzeti kontrolu, što bi Srbiji onemogućilo svaki korak u pravcu EU, a oni bi se osvetili zbog Tadićeve pobede na nedavnim predsedničkim izborima.

Namera je bila jasna. Demokratama je spor oko Kosova bila slaba tačka: Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost pre tri meseca i ta rana zaista boli. Diskusija o Kosovu je neizbežno prouzrokovala narastanje radikalnih osećanja, što je išlo naruku nacionalistima. Demokrate su morale da se prilagode pulsu javnosti kako niko ne bi mogao da ih optuži za izdaju nacionalnih interesa. Ali to nisu mogli u potpunosti da eleminišu: protivnici predsednika Tadića su njega i njegove pristalice veoma često optuživali za izdaju.

Zato je igra na kosovski adut propala. Ispalo je (Kosovo) manje važno nego evropska budućnost Srbije na koju su se kladile demokrate. Stoga oni rezultate izbora mogu da smatraju svojom pobedom.

Na svim sledećim izborima kosovska rana manje će boleti, a kosovski adut igraće sve nevažniju ulogu.