„Пољски сценарио” за румунску функционерку у Бриселу

Од нашег дописника
Букурешт – Почетком фебруара обзнањена је одлука једног специјалног бриселског комитета да у ужи списак од троје кандидата за новоуведеног главног тужиоца ЕУ уђу Румунка Лаура Кодруца Кевеши, Француз Жан Франсоа Бонер и Немац Андрес Ритер. С тим да је речено да највеће шансе има Румунка. Коначан избор је предвиђен за 1. март 2019.

Ова вест је одмах изазвала праву пометњу у Румунији где се годинама води спор око личности тужитељке Кевеши (1973) јер је јавно мњење дубоко подељено око оцене њеног дугогодишњег деловања. Политичка опозиција, окупљена око десноцентристичког председника Клауса Јоханиса, стално је давала Кевешијевој пуну подршку, док су јој се левоцентристичка влада и њене присталице жестоко противиле сматрајући де је она један од највећих криваца за стварање и вишегодишње деловање тајне и незаконите „паралелне државе”, оптуживане за бројна безакоња.

Кевешијева је била прва жена и најмлађи тужилац када је 2006. постављена на дужност генералног тужиоца, на којој је остала до 2012. Потом је годину дана провела у Бриселу, да би 2013. била изабрана за главног тужиоца Националне управе за борбу против корупције (ДНА).

И тако је било све до оног тренутка док румунски министар правосуђа Тудорел Тоадер није средином прошле године покренуо дубоку проверу „менаџмента” ДНА и није констатовао да је Лаура Кодруца Кевеши много пута грубо кршила устав и законе и затражио да буде смењена. Председник Јоханис је међутим одбио да потпише указ о њеном смењивању. Влада се обратила Уставном суду који је наложио председнику да је неизоставно смени. Што је овај и учинио уз незадовољство својих присталица.

Кевешијева је пребачена на једну споредну дужност у генералном тужилаштву, док је против њених највернијих и најприљежнијих сарадника покренута кривична истрага због кршења права грађана и принципа правне државе.

У тим околностима бриселска бирократија одлучује да аванзује Кевешијеву. Овдашња „Либертатеа” пише о „бриселској освети”, о шах-мату који је дат Ливију Драгнеи, лидеру владајуће Социјалдемократске странке, коме је Кевешијева „сметала” у његовим настојањима да „опере” казну на коју је осуђен због корупције.

Румунија је тренутно на челу ЕУ у оквиру ротирајућег председавања, а министар правосуђа Тоадер је индиректно тренутни „шеф” европског правосуђа. Он је на челу чувене комисије ЖАИ која координира рад европских правосудних органа. Као такав он је решио да покуша да оспори избор Кевешијеве за главног тужиоца ЕУ. У том циљу је одлучио да свим министрима правосуђа земаља чланица ЕУ и свим члановима комисије ЖАИ достави текст одлуке румунског Уставног суда у вези са смењивањем Кевешијеве и покаже колико је она неподобна за тако високу европску дужност.

Румунска политичка опозиција се жестоко окомила на ту одлуку министра правде, називајући је срамном и супротном националним интересима. Она тврди да Тоадер хоће да понови познату пољску причу, када се пре неколико година пољска владајућа већина супротставила именовању Пољака Доналда Туска за председника Европског савета.

Бивши румунски председник Трајан Басеску, који је, по сопственом признању, створио „паралелну државу” помоћу које се обрачунавао са својим опонентима, сада изјављује да „министар Тоадер припрема велику глупост. Он није ништа научио од случаја ’Туск’, када су Пољаци покушавали да спрече његов избор за шефа Европског савета. Била је то веома тужна ствар”...

Последњих месеци румунски медији врве од прича о томе колико је људских судбина било урушено као жртва поступака које је водила Лаура Кодруца Кевеши. Једна од њих је случај судског гоњења бившег румунског народног посланика, члана парламентарног одбора за контролу рада Обавештајне службе (СРИ) и тајкуна Себастијана Гице. Спасавајући се од затвора он је пребегао у Србију крајем 2017, где се и сада налази. Српски правосудни органи одбили су румунски захтев за његово изручивање. У међувремену, скинута је оптужба пошто је накнадно утврђено да му је суђено незаконито.

На крају да поменемо да је тужитељка Кевеши била стуб неуставне спреге румунског судства и обавештајне службе. Она је лично потписала један од тајних и незаконитих протокола између ДНА и обавештајних служби (СРИ) којим је омогућено да румунски обавештајци незаконито учествују у судском гоњењу појединих лица. Таква пракса је у ЕУ незамислива. Па ипак, један од носилаца такве праксе може да постане први главни евротужилац, позван да се „бори против крађа европских пара и наношења штете финансијским интересима ЕУ” – како се описује радна дужност на овој позицији.