Наша докторка лечи мале Данце

Хвала што сте ми спасили живот”, једна је од најчешћих реченица коју педијатар др Татјана Захаров, из Универзитетске болнице у данском граду Оденсеу, свакодневно чује када мали пацијенти напуштају клинику. Није јој лако да из дана у дан гледа како се дечаци и девојчице боре с опаким малигним болестима крви, али јој снагу дају њихови осмеси када се заврши лечење и када резултати покажу да су из борбе с опаким обољењима изашли као победници. За разлику од рада у Србији, каже да може доста растерећеније да обавља свој посао јер има могућност да пропише било који лек за који сматра да је добар за пацијента или да га пошаље у најбољу светску клинику уколико процени да ће то моћи да му помогне.

Ову интересантну докторку обожавају и колеге које се понекад чуде зашто остаје да разговара с пацијентима и када прође радно време. Њој то, како објашњава за „Политику”, уопште не пада тешко. Тако је научила у Србији.

– Медицинска сестра с којом радим у амбуланти једном је питала моје пацијенте шта ће да раде ако одлучим да се вратим у Србију. Они су одговорили да ће они свакако да плате авионску карту и дођу на преглед где год да радим, али да треба да се запитају колеге у болници хоће ли им бити теже ако би остали без мене. Морам да истакнем да су ме колеге много лепо прихватиле иако је можда у почетку постојало мало неповерење. Сећам се ситуације када сам једина ја погодила праву дијагнозу за пацијента и рекла шта треба да се ради у његовом случају, а колегиница је све то проверила и похвалила ме пред другима, рекавши како ја читам у медицинским књигама и оно што пише ситним словима, а на шта многи не обраћају пажњу – каже др Захаров.

Ова докторка у Данској живи већ 12 година и пре Универзитетске болнице у Оденсеу радила је у још две мање клинике. Раније о одласку у Данску није размишљала, али је преломни тренутак наступио после једног боравка на Конгресу европске респираторне медицине. Тада је добила могућност шестомесечне плаћене едукације у овој земљи. Схватила је да ће овде моћи да настави усавршавање и да ради у престижним клиникама, па је одлучила да каже „збогом” својим градовима Димитровграду и Нишу и да се с породицом пресели у Скандинавију. У почетку није било лако јер је требало савладати тешки дански језик. Ипак, није одустала.

– Док сам радила у Србији, многе неправде сам морала да истрпим. Све време сам се надала да ће бити боље, али сам у једном тренутку схватила да се ситуација неће променити и да је боље да окушам срећу у другој земљи. Као педијатар морала сам у Србији дневно да прегледам више од 50 пацијената, а овде највише 20 малих пацијената. За сваки преглед се издваја пола сата. Другачији је однос према раду. На посао се долази у 8 сати и никад није проблем ако закасните јер нико нигде не жури. Ради се до 15 сати и не постоје протекције међу пацијентима. Сваког 30. у месецу стиже плата од које може лепо да се живи – појашњава др Захаров.

Родну Србију није заборавила и сваки слободан тренутак користи да обиђе родбину у Београду и Нишу. Велика страст су јој путовања па одморе користи да упозна неке занимљиве делове света. Каже да јој прија живот у Оденсеу, иначе родном граду чувеног писца Ханса Кристијана Андерсена, и да није чудно што се Данци сматрају најсрећнијим народном на свету. У овој земљи су чуда могућа и они који вредно раде могу да остваре своје снове. По њеном мишљењу, никако није тачна чувена Хамлетовска теза „да је нешто труло у држави Данској”.