Naša doktorka leči male Dance

Hvala što ste mi spasili život”, jedna je od najčešćih rečenica koju pedijatar dr Tatjana Zaharov, iz Univerzitetske bolnice u danskom gradu Odenseu, svakodnevno čuje kada mali pacijenti napuštaju kliniku. Nije joj lako da iz dana u dan gleda kako se dečaci i devojčice bore s opakim malignim bolestima krvi, ali joj snagu daju njihovi osmesi kada se završi lečenje i kada rezultati pokažu da su iz borbe s opakim oboljenjima izašli kao pobednici. Za razliku od rada u Srbiji, kaže da može dosta rasterećenije da obavlja svoj posao jer ima mogućnost da propiše bilo koji lek za koji smatra da je dobar za pacijenta ili da ga pošalje u najbolju svetsku kliniku ukoliko proceni da će to moći da mu pomogne.

Ovu interesantnu doktorku obožavaju i kolege koje se ponekad čude zašto ostaje da razgovara s pacijentima i kada prođe radno vreme. Njoj to, kako objašnjava za „Politiku”, uopšte ne pada teško. Tako je naučila u Srbiji.

– Medicinska sestra s kojom radim u ambulanti jednom je pitala moje pacijente šta će da rade ako odlučim da se vratim u Srbiju. Oni su odgovorili da će oni svakako da plate avionsku kartu i dođu na pregled gde god da radim, ali da treba da se zapitaju kolege u bolnici hoće li im biti teže ako bi ostali bez mene. Moram da istaknem da su me kolege mnogo lepo prihvatile iako je možda u početku postojalo malo nepoverenje. Sećam se situacije kada sam jedina ja pogodila pravu dijagnozu za pacijenta i rekla šta treba da se radi u njegovom slučaju, a koleginica je sve to proverila i pohvalila me pred drugima, rekavši kako ja čitam u medicinskim knjigama i ono što piše sitnim slovima, a na šta mnogi ne obraćaju pažnju – kaže dr Zaharov.

Ova doktorka u Danskoj živi već 12 godina i pre Univerzitetske bolnice u Odenseu radila je u još dve manje klinike. Ranije o odlasku u Dansku nije razmišljala, ali je prelomni trenutak nastupio posle jednog boravka na Kongresu evropske respiratorne medicine. Tada je dobila mogućnost šestomesečne plaćene edukacije u ovoj zemlji. Shvatila je da će ovde moći da nastavi usavršavanje i da radi u prestižnim klinikama, pa je odlučila da kaže „zbogom” svojim gradovima Dimitrovgradu i Nišu i da se s porodicom preseli u Skandinaviju. U početku nije bilo lako jer je trebalo savladati teški danski jezik. Ipak, nije odustala.

– Dok sam radila u Srbiji, mnoge nepravde sam morala da istrpim. Sve vreme sam se nadala da će biti bolje, ali sam u jednom trenutku shvatila da se situacija neće promeniti i da je bolje da okušam sreću u drugoj zemlji. Kao pedijatar morala sam u Srbiji dnevno da pregledam više od 50 pacijenata, a ovde najviše 20 malih pacijenata. Za svaki pregled se izdvaja pola sata. Drugačiji je odnos prema radu. Na posao se dolazi u 8 sati i nikad nije problem ako zakasnite jer niko nigde ne žuri. Radi se do 15 sati i ne postoje protekcije među pacijentima. Svakog 30. u mesecu stiže plata od koje može lepo da se živi – pojašnjava dr Zaharov.

Rodnu Srbiju nije zaboravila i svaki slobodan trenutak koristi da obiđe rodbinu u Beogradu i Nišu. Velika strast su joj putovanja pa odmore koristi da upozna neke zanimljive delove sveta. Kaže da joj prija život u Odenseu, inače rodnom gradu čuvenog pisca Hansa Kristijana Andersena, i da nije čudno što se Danci smatraju najsrećnijim narodnom na svetu. U ovoj zemlji su čuda moguća i oni koji vredno rade mogu da ostvare svoje snove. Po njenom mišljenju, nikako nije tačna čuvena Hamletovska teza „da je nešto trulo u državi Danskoj”.